Пре девет година су сматрали да је она завршила своју спортску каријеру. Али је она Ивет Лалова – најбржа бела жена на планети. Ма каква жена, тада још увек девојка са 19-20 година!

У јуну 2004. г. на такмичењу за Куп Европе у Пловдиву она је бриљирала са новим националним рекордом и најбољим резултатом у свету у сезони. "Одједном сам се претворила у девојку која трчи 100 метара за 10,77 секунди и сви су ми обратили пажњу. Требала сам да брзо одрастем и да пазим шта радим и говорим." Овако Ивет описује своје ондашње емоције. Разумљиво је, нарочито с обзиром на чињеницу да је тада само пет спринтерки трчало брже од ње. Свакако она је морала потврдити тај свој резултат. И сигурно би то урадила… Али је судбина одлучила другачије. На Олимпијским играма 2004. у Атини Лалова је била четврта у спринту на 100 метара и пета на 200 метара резултатом од 11,00, односно 22,56 секунди. А читаоци немачког часописа "Штерн" су изабрали Ивет за најлепшу спортисткињу Олимпијаде у Атини. Уследила је европска шампионска титула на 200 метара у дворани у Мадриду 2005. где је она забележила и нови национални рекорд од 22,91 секунд. Почетком летње сезоне победила је и на турниру "Златне спринтерице" у Острави временом 11,03 секунде и заузела друго место на годишњој светској ранг-листи. Дакле, све је ишло добро… до оног кобног 14. јуна 2005. г. када је 15 минута пре старта трке на турниру "Циклитирија" у Атини, Ивет, у покушају да избегне сукоб са другим спортистом на тренинг стадиону, задобила жестоки прелом бутне кости. После пет тешких операција и шрафа дугог 38 сантиметара скоро сви су били убеђени да је то крај њене спортске каријере. Само Ивет није мислила овако. После уклањања шрафа Ивет га је ставила поред својих бројних трофеја и медаља, јер је он постао симбол још једне победе, можда најтеже – победе духа и воље над физиком.

Након двогодишњег периода опоравка она се вратила на стазу и победила у спринту на 100 метара у Београду временом од 11,26 секунди. Добра кондиција за почетак, али недовољна за добар наступ на Светском првенству 2007. у Осаки и на Олимпијади 2008. у Пекингу. Требало је да сачека још пет година, како би освојила злато на 100 метара на Европском првенству у Хелсинкију 2012. г.

Ове године Ивет је себи за 30. рођендан 18. маја поклонила победу у трци на 100 метара у Гаварду (Италија) где је забележила и најбољи резултат у Европи у сезони од 11,10 секунди. Недељу дана касније имала је двоструку победу – на 100 и 200 метара у такмичењима за њен турски клуб "Енка", а допринела је и освајању титуле у штафети 4х100 на Европском тимском првенству у португалској Вили Реал де Санто Антонио.

"Почела сам сезону одлично, као никад пре. Такав ми је почетак био потребан, јер ми предстоји дуга летња сезона и желим да одржавам ову добру кондицију до августа, када ћу се на Европском првенству у Цириху такмичити у спринту на 100 и 200 метара. Желела бих да се вратим из Швајцарске са медаљама и дивним успоменама." Тако каже Ивет Лалова, а када је она у питању жеље и резултати обично се поклапају, уколико јој то судбина великодушно удели. А судбина је њен дужник.

Превод: Александра Ливен