Тешко да су пре 90 година заточени на острву Света Анастасија терористи претпостављали да ће једнога дана о њима говорити као о знаменитостима и замишљаћемо их са романтичним ореолом, а њихов ће затвор постати прави туристички хит. Али се понекад историја шали са нама, те је због тога добро да гледамо на њу са дистанце времена и без предрасуда. Бар тако су урадили власници минијатурног парчета земље у Бургаском заливу који су од необичне судбине дотичних атентатора, од легенди о најездама пирата и закопаном благу и предања о свецима саставили јединствену, обавијену мистиком туристичку атракцију.

Одмах чим се искрцаш на острво дочекује те као усамљени стражар светионик који већ сто година одолева зубу времена. Више деценија људи који су бринули о њему били су и једини обитаваоци те стене усред пенушавих таласа, површине од свега 80 ари. Од њих сазнајемо да зими овде харају олујни ветрови, а тло је покривено белом морском пеном. Они су понекад недељама живели изоловани од копна, без намирница.

Острво носи име Свете великомученице Анастасије која је позната као заштитница болесних и неправедно осуђених. Она је покровитељ и овдашњег манастира који крије тајне уклетих судбина и закопаног блага. На острвићу некад су истовремено постојала два манастира – мушки и женски. Кажу још да су га некад често нападали пирати, јер се причало да је негде тамо закопано златно благо које чува непријатељски расположен авет разбојника. Прича се још да су приликом једне такве најезде монаси стали на обалу држећи испред себе икону Свете Анастасије. Тада су морем ударили огромни таласи, дигли су брод пирата у небо те су га затим бацили на стеновито тло. И данас, ако има уобразиљу, човек може да "види" окамењене остатке митског брода који је и једна од локалних атракција. Недалеко од њега се налази и "Врата сунца". Претпоставља се да је то светилиште древних Трачана где су дочекивани први јутарњи сунчеви зраци.

Историја острва је превртљива и необична. Почетком 20. века он је био нешто попут бугарског Алкатраза, а 1925. овде су заточени комунисти, аутори најкрвавијег атентата у цркви Свете Недеље у Софији у којем је погинуло 213, а рањено преко 500 људи. Међутим, полиција је ухапсила починиоце и заточила их на острво. Неколико месеци касније 43 заточеника побегла су чамцима, стигла до обале и затим била пребачена у сањани Совјетски Савез. После 1944. неки од њих су се вратили у Бугарску и дочекани су овде као прави хероји. Можда је управо на њихову иницијативу у годинама социјализма острво променило своје име са Свете Анастасије на Бољшевик. Међутим, ко жели може да се упозна са подвизима заточених комуниста у малом локалном музеју. Тамо је приказана и реконструкција пиратског блага, могу се видети и занимљиве иконе Свете Анастасије. Приређена је и занимљива мултимедијска поставка о мору.

Млади управник острва Павлин Димитров дочекује лично сваког ко ступи на ту шаку земље. Од њега сазнајемо да је сада стари манастир претворен у хотел у чијем ресторану нуде неодољиве рибље специјалитете.

"Овде су се боеми – сликари и глумци – одмарали цело лето, тако да је острво више деценија било и својеврсно културно средиште. 2011. године на Светој Анастасији је снимљен и филм Камена Калева "Острво" уз учешће Летисије Касте. На траци се види како је изгледало острво пре његове рестаурације и конзервације средствима из европских фондова. Њиме газдује општина Бургас, а од 15. маја када је званично отворена нова туристичка сезона, већ смо дочекали преко 4.000 гостију."

Тврди се да као део планине Странџа острво носи позитивну енергију њених необично великих залиха металних руда. Ваздухом лебди свежи мирис мајчине душице и лимун траве. Попијте гутљај чаја у локалној посластичарници, прошетајте обалом обасутом црвеним маковима, запалите свећицу у старој цркви са фрескама из 16. века и уживајте у проводу на Светој Анастасији.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Венета Николова