У јеку страсти око Светског фудбалског првенства у Бразилу, бугарска јавност је обележила једну славну годишњицу. Навршило се 90 година од формирања прве националне фудбалске селекције Бугарске, а ради учешћа у Олимпијским играма у Паризу 1924. г. Тада је у квалификацијама Бугарска изгубила од Аустрије са 0:6 у Бечу. Касније, у 50-им и 60-им годинама, бугарска репрезентација је забележила своје најзапаженије успехе на Олимпијади – заузела је треће место 1956. у Мелбурну и друго 1968. у Мексико Ситију.

Загрејани навијачи су прославили и 20 година од лета 1994., када је наша национална селекција остварила највећи успех у својој историји до сада, ушавши у полуфинале Светског првенства у САД. Тада је Бугарска заузела четврто место победом над тадашњим светским шампионом Немачком, а најбољи стрелац првенства постао је Христо Стоичков заједно са Олегом Саленком из Русије. Пре тога Бугарска има укупно 6 учешћа на том најугледнијем фудбалском такмичењу: 1962. г. први пут се пласирала за учешће, уследили су и наступи 1966., 1970., 1974., 1986. и 1998.

Отада Бугарска није била учесник светског првенства. А на позадини наших историјских успеха то је једна заиста тужна стварност. Тужна је и чињеница да је у последњем рангирању Светске фудбалске федерације (ФИФА) наша национална селекција на 78. месту са 425 бодова иза Марока и испред Омана. На челу листе је Шпанија са 1.485 бодова, а последњи на 207. позицији са 0 бодова су тимови Бутана, Сан Марина и острва Туркс и Кајкос. Тако да је обележавање историјских годишњица бугарске фудбалске репрезентације у ствари повод за озбиљно размишљање.

Превод: Александра Ливен