Кисело млеко један је од заштитних знакова Бугарске. По тој намирници познати смо чак у далеком Јапану, где се она производи према бугарској лиценци још од 1972. г. Помоћу јединствене бактерије за кисељење и технологије коју је купио од државне бугарске компаније ЕЛ БИ Булгарикум, носиоца права лиценце, Јапан производи годишње преко 200. 000 тона киселог млека. Данас оно је део свакодневне исхране Јапанаца, а промовише се као храна дуговечних људи. Крајем 19. века познати руски научник Иља Мечников је утврдио да је разлог што у Бугарској има толико људи дугог века, то што се хране углавном киселим млеком и тај производ топло препоручио као средство за успоравање старења.
Јапанци су радознали туристи и зато није никакво чудо што су сем о популарном у иностранству Празнику бугарске руже уљарице у Казанлаку, сазнали и о Фестивалу бугарског киселог млека. Он се традиционално организује у граду Трн и околним насељеним местима, међу којима је и село Студен извор где је рођен др Стамен Григоров, микробиолог који је открио бактерију млечне киселине Lactobacillus Bulgaricus и пронео славу наше земље у иностранству као постојбине овог незаобилазног састојка киселог млека.
О садржајима овогодишњег Фестивала киселог млека у Трну прича један од организатора приредбе, Јулија Григорова, председница Фондације "Др Стамен Григоров":
"Идеја овог празника је да промовишемо домаће кисело млеко и млечне производе справљене код куће, да направимо поређење између њих и индустријских намирница. Зато Дом фармера организује такмичење произвођача млека и млечних производа. Учествују махом представници општине Трн, али смо ове године имали учеснике и из других крајева. Хтели бисмо да ова иницијатива прерасте у национални фестивал. У такмичењу учествују различите врсте млека: овчије, кравље, козје, млеко са додатком ароме, свежи и меки сиреви, качкаваљ. Национална асоцијација прерађивача млека организује дегустације производа великих бугарских млекара.
Зашто је бугарско кисело млеко специфично, по чему се одликује од јогурта који се производи у целом свету?
"Бугарско кисело млеко мора садржати одређену количину бактерије Lactobacillus Bulgaricus, наиме најмање 8 милиона бактерија по кубном сантиметру. Истраживања показују да је та бројка изнад 14 милиона када је реч о врстама млека произведеним у Трнском крају. Киселост млека узрокована је управо овом бактеријом због које смо ми, Бугари навикли на тај накисео укус, док се потрошачима у западној Европи више допадају заслађена млека."
Из фондације "Др Стамен Григоров" планирају и неке друге приредбе како би популарисали кисело млеко и његов непоновљив укус типично бугарског производа. Са колегама из Србије они разрађују еко маршруту млека и млечних производа која ће пролазити кроз бугарску и српску територију, у пограничном региону. Почетак еко стазе ће бити у близини Музеја киселог млека у селу Студен извор, даље ће пролазити поред бугарских и српских млекара у којима ће се приређивати дегустације и завршаваће се у Нишу. Тамо ће октобра месеца бугарски фармери гостовати Празнику сира који ће организовати сточарско-млекарска група "Југ", такозвани "Кластер сирева", који је партнер фондације "Др Стамен Григоров".
Превела: Ана Андрејева
За Бугаре је 1. март је одвајкада посебан дан. Некада се тај дан дочекивао уз пуно традиционалних обреда и обичаја. Неки од њих су и данас живи, а други – помало заборављени. И дан данас 1. марта, на празник Баба Марта, уз речи „Да сте..
Јордан Минков је стигао у Брисел заједно са својом породицом 2007. године, када је Бугарска постала пуноправна чланица ЕУ. Његова супруга је добила уговор о раду на неодређено време у европским институцијама и то је преокренуло живот целе породице...
Данас, 27. фебруара, у 16.00 часова, у галерији на отвореном у Градској башти у Софији, биће отворена документарна изложба под називом "Васкрсење слободе". Организатор изложбе посвећене националном празнику Бугарске, 3. марту, дану када се обележава..
Према најновијем извештају Евростата, Бугарска је забележила највишу стопу фертилитета у Европској унији током 2023. године, са просеком од 1,81..
Корак напред, два корака назад – тако би се могла описати динамика српско-бугарских односа, сматра Дарко Аначков, председник једине бугарске..
Прошле су четири деценије од најдужег залеђивања Дунава, које памте становници бугарских градова на његовим обалама. Давне 1985. године, река је била..