Европска текуница (Spermophilus citellus), симпатична животињица која личи на америчког мрмота, једна од заштићених врста у Европи, распрострањена је само у источном делу нашег континента. Ова врста је већ нестала у Немачкој, критично угрожена је у Чешкој, може се срести још увек у Мађарској, Румунији и Бугарској, на издвојеним локацијама у Грчкој као и на европској територији Турске. Према генетском истраживању које је недавно спровео међународни тим у коме су учествовали научници из Бугарске, Чешке, Немачке и Турске, европска текуница је "бугарског порекла" што значи да се најпре појавила на нашем поднебљу, а то се догодило пре више од милион година. Станишта ове текунице уживају приоритетну заштиту у оквиру Европске еколошке мреже. Натура 2000.

Европска текуница једна је од две врсте раширене на нашем континенту, каже главни асистент др Јордан Кошев са Института за биодиверзитет и истраживања екосистема Бугарске академије наука (БАН). Он је руководилац бугарског дела истраживања:

„Једна између њих, поток текуница или текениш живи у севернијим крајевима Пољске и Русије као и у Војводини – она је у ствари „дошљак“. Док друга, звана европска текуница, ограничено је распрострањена скоро једино на територији ЕУ и представља ендемску животињу у Европи због чега је стављена под строгу заштиту.“

Података о томе да порекло ове животињице сеже дубоко у прошлост нашег поднебља има одавно и то захваљујући палеонтолошким раскопавањима.

„Откривени фосили у бугарским пећинама навели су научнике на идеју да ова врста вероватно потиче са бугарске територије - каже научник. - Помоћу нових генетских метода ови подаци су потврђени, а разјашњена је и филогеографија врсте, дакле историјски процеси одговорни за савремене географске расподеле врсте. Доказ да је њена постојбина Бугарска је чињеница да је највећа генетска шароликост текунице присутна управо на нашим просторима. Код нас је утврђено постојање 5 од укупно 7 познатих генетских линија врсте. Одавде је почела и њена експанзија по континенту. Због тога је наша земља важна карика у систему заштите европске текунице.“

Међународни научни тим дошао је до тих закључака на основу истраживања гена 915 примерака са 52 станишта на територији 11 држава средње и југоисточне Европе.

Па ипак зашто бацамо толики труд кад је у питању заштита овог љупког глодара?

„Текуница је битна за одржавање и развој екосистема - истиче г. Кошев. - Сматрана је кључном врстом јер ствара станишта погодна и за друге врсте тако што копа јаме и ходнике и тиме разрива и растреса земљиште. Истовремено текуница представља храну многим месождерима, рецимо, степском соколу, орлу крсташу, разним врстама творова какви су степски и шарени твор. Када се смањи популација текуница, одмах опада и број поменутих животиња због чега текуница позитивно делује на њихов опстанак.“

Онда искрсава питање како се одржавају екосистеми на западу Европе где европске текунице никад није ни било? Тамо улогу текунице игра дивљи кунић, одговара г. Кошев:

„Широку распрострањеност тамо има дивљи кунић из којег произилази питоми зец. Он такође копа јаме, а на површину излази да би тражио храну. У западној Европи дивљи кунић је највећа посластица истих месождера, којима је овде омиљена храна – текуница. У Бугарској је ова врста непозната.“

Резултати истраживања ће бити коришћени за унапређење радова на заштити европске текунице у ареалу ове врсте као и у циљу њеног враћања у природу. У Бугарској се већ чине успешни покушаји реинтродукције врсте у неким парковима природе. Следећа фаза истраживања имаће за задатак да утврди биоклиматске сценарије распрострањености европске текунице у прошлости, другим речима научници ће покушати да изнађу одговор на питање како су на европску текуницу утицали историјски периоди загревања и залеђивања. На тој основи могу бити сагледане последице данашњих климатских промена на будући развој европске текунице што би са своје стране омогућило да се доношењем одговарајућих мера минимализује утицај негативних чинилаца.