„Лепа си, шумо моја“ једна је од омиљених песама Бугара који су одувек гајили пијетет према шумама. Отуда и оштре реакције грађана на незакониту сечу. Ови призори који се у последње време све чешће могу видети на излетима у природу изазвали су гнев професора математике и страственог планинара Михаила Константинова. Математичар настоји да се што пре предузму радикалне мере како бисмо се излечили од овог зла, а наиме, потребно је да се уведе мораторијум на сечу букових шума које су од велике важности за очување водених ресурса земље.
„Дрвена мафија“ у земљи је потпуно разуздана и ван контроле, а зарађује силне паре од извоза дрвеног материјала. Овде морамо поменути и масовну сечу шума коју врше незапослени и гладни Роми. Они секу нелегално не само за своје потребе, већ и за продају. Да бар хоће да их одсеку лепо него их мрзи да се сагну због чега остављају стабла од по метар и по од земље… А Бугари, због повољнијих цена, купују дрва од шверцера, не од надлежних шумарских предузећа која врше планирану сечу,“ поставио је дијагнозу проф. Константинов.
„У овој игри нема недужних“, тврди математичар и додаје да сви ми који смо „ван игре“, а који не предузимамо ништа како бисмо је прекинули, такође носимо одговорност за све што се дешава. С тим у вези, проф. Константинов је подсетио на недавне гласине о високом владином функционеру коме су шефови 6 шумских газдинстава сваког месеца плаћали мито, па су неометано вршили илегалну сечу:
„О томе се шушкало дан-два, гласине нису биле потврђене, нити категорично негиране. У неким местима градоначелници, општинска већа, полиција, предузећа за прераду дрвета која су у власништву „дрвене мафије“ повезују се у криминалну мрежу која уништава шуме код нас. Људи су очајни. Неки кажу да ће се властитим снагама борити против „дрвене мафије“. Надам се да неће доћи до тога.“
Пошто органи задужени за заштиту шума и шумских земљишта нису у стању да то ураде или не маре за своје обавезе да би спречили даљу незакониту сечу, професор предлаже радикално решење:
„Да се стави мораторијум на сечу шума или макар на сечу букових шума. Јер сеча шума снажно утиче на резерве воде.“
Математичар је љут на политичаре који на прво место стављају властите интересе и жмуре пред илегалном сечом шума у Бугарској. „Ови политичари ће једног дана отићи, али ће у међувремену и шуме нестати - каже љутито проф. Константинов. - Надам се да нећемо бити последња генерација Бугара који су имали прилику да виде праву шуму.“
Михаил Константинов и његови истомишљеници су у три наврата послали писмо надлежним органима, у коме стоји да је утврђена незаконита сеча. На основу те пријаве покренута је провера.
„Добро је што се овакав прекршај не може прикрити - каже математичар. - Места која су оголела због нелегалне сече остају и виде се. Међу члановима комисије биће и наши стручњаци из те области, јер ја власти не верујем.“
Професор математике тражи да буде уведен и мораторијум на извоз дрвеног материјала. „Прошла зима је била блага, складишта су пуна дрва за огрев. Дакле, дрва ће бити и за ову зиму.“ Тренутно се сече за извоз, а то се мора зауставити.
„Тренутно се преко копнених и водених граница Бугарске извозе огромне количине илегално посеченог дрвећа - тврди он. – Зато тражим да се уведе мораторијум на извоз дрвеног материјала.“
Занимљиво је како сваког пута када покренемо тему о илегалној сечи шума, власт објављује статистичке податке о повећању шумског фонда код нас. Према инжењеру Љупчу Тричкову, шефу Дирекције „Пројекти и међународни односи“, површине под шумама у Бугарској се сваке године повећавају за 1.500 хектара. „Формално је тако, али нико не прецизира да је ово повећање шумског фонда последица све већег броја запуштених пољопривредних земљишта која су урасла у коров и шипражје“, рекао је проф. Михаил Константинов.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Данас ће се по 18. пут у највећем старозагорском селу Хриштени прославити традиционални јесењи Празник рајске јабуке. Ова егзотична воћка може се видети у сваком дворишту у селу Хриштени, због чега је и добила свој празник у новембру, када плодови..
Празнична декорација, музика, рингишпили и тезге препуне посластица и ручно рађених сувенира довољни су да нам, макар на тренутак, одвуку мисли од криза,..