Бугарски банкарски систем је стабилан. Тај став деле сви финансијери и политичке партије у земљи и то је потврђено вештим спречавањем последњег злонамерног напада на банкарски сектор. Према стручњацима, рад система се одвија без било каквог ризика и доказ тога је недавни спољни зајам од једне и по милијарде евра са изванредно погодном каматом од 3 одсто. За време вештачки изазване банкарске кризе у земљи, стручњаци за финансије и државни званичници су се удружили како би одбранили кредитне институције и умирили јавност чињеницом да је тренутно ниво валутних резерви рекордно висок – око 14 милијарди евра, а тржиште новца је затвореног типа и не може да буде на мети спекулативног капитала. Шта више, банке поседују значајан властити капитал од 6,6 милијарди евра и могу да преживе озбиљне финансијске потресе без негативних последица по клијенте и улагаче.
Такав је и став извршног директора Кредит Центра, економисте Тихомира Тошева, који је за Радио Бугарска изјавио:
„Бугарски финансијски и банкарски систем је изванредно стабилан. Последњих 7-8 година он се развија веома интензивно и видимо да његове активе сваке године бележе раст и тренутно износе скоро 44 милијарде евра. Укупна адекватност капитала илити однос између капитала и ризичне активе банке, износи 20,42 одсто, док је прописани у ЕУ минимум 8 одсто. Ниво ликвидности бугарског банкарског система сада је 26,22 одсто, док банке у свету најчешће оперишу са коефицијентом ликвидности од око 10 одсто. Потреси отпре неколико дана били су резултат намерног криминалног напада на банкарски сектор и, на жалост, људи су се у паници понашали непаметно. Да би они трезно размислили о реалним показатељима финансијског система, схватили би да нема места за забринутост, али увек када се ради о новцу они су веома склони паници.”
Према Тихомиру Тошеву, последњих неколико месеци постоји раст кредитирања, што је такође добар знак да почиње опоравак после тешке кризе у сектору из последњих 4-5 година. 2013. забележен је минималан раст, каква је и ситуација у првом кварталу ове године. Још један добар показатељ је смањење лоших кредита. За годину дана они су опали за 70 милиона евра. „Ми радимо у веома добром окружењу што резултира растом добити”, тврди стручњак.
Тихомир Тошев сматра да су валутни одбор и Бугарска народна банка последњих година били веома захтевни према финансијском сектору а све у циљу постизања веће финансијске стабилности и сигурног банкарског система. „Пре кризе бум у кредитима је био велик и сваке године они су бележили раст од 50-60 одсто. Тада су се банке буниле против строгих захтева Бугарске народне банке, али смо на дугорочном плану видели да је та политика била правилна”, категоричан је стручњак. Постојеће обавезне резерве су дале резултате за време светске финансијске кризе 2009. и 2010., када је Бугарска сачувала стабилност свог банкарског система, што опет потврђује да Бугарска народна банка спроводи правилну политику.
Званичне институције тврде да је бугарски банкарски сектор међу најстабилнијима у Европи. Да ли је то стварно тако?
„Сигурно можемо тврдити да је бугарски банкарски систем један од најзаштићенијих у ЕУ и доказ тога је све што се десило последњих дана. И поред чињенице да смо овог понедељка добили одобрење ЕК за 3,3 милијарде лева којима да подржимо ликвидност, сада је јасно да тај новац нам није потребан и да је наш банкарски систем одолео злонамерним нападима. Поново подвлачим да сви показатељи сведоче да он ради добро, обезбеђен је и ликвидан што је и предуслов за добро пословање и економију.”
Да ли је Бугарска спремна за зону евра и шта ћемо добити од приступања тој монетарној унији?
„Последњи извештај сведочи да Бугарска још увек није спремна за зону евра. Мислим да смо блиско испуњењу тих захтева и то ће се десити идућих годину-две дана. Плусеви за земљу су да ћемо тада имати сасвим реалан приступ финансирању и ресурсима Европске централне банке. По свему судећи, то ће довести и до снижења каматних стопа кредита до нивоа упоредивих са просечним каматама у ЕУ и земљама еврозоне.”
Превод: Александра Ливен
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..