Током последњег месеца иначе непуног мандата владе Пламена Орешарског тема о диверзификацији енергетских испорука актуелизована је у Загребу, за време заседања мешовите комисије за економску сарадњу Бугарске и Хрватске. Претресане су могућности да од 2017. године Хрватска допрема Бугарској природни гас из северног дела Јадранског мора. И конкретније, могућностиза повезивање гасних система две земље преко Србије или преко Мађарске и Румуније. Због великог интересовања бугарске стране за хрватски пројекат укапљеног природног гаса, договорено је да он буде презентиран у Софији у најскорије време. То се вероватно неће догодити до оставке кабинета Орешарског, али ипак договори из Загреба – као договори између две земље чланице ЕУ, остају на снази, зато што су у склопу европске политике диверзификације енергетских испорука. Уосталом, после кабинета Орешарског председник Росен Плевнелијев ће именовати привремену владу. Иначе он сам је у разговорима са хрватским председником Ивом Јосиповићем још у октобру прошле године потврдио одређено интересовање Софије према том питању. Будућа влада добиће у наслеђе од кабинета Орешарског и енергетски уговор са још једном земљом чланицом ЕУ – Кипром. Само пре месец дана, средином јуна, министар спољних послова Кристијан Вигенин је са својим кипарским колегом Јоанисом Касулидисом размотрио потенцијалну значајну улогу Кипра у пројекту испорука гаса до терминала укапљеног гаса у Грчкој. Ради се о будућем гасном коридору Север-Југ, којим би се плаво гориво преко Бугарске могло транспортовати према Румунији и централној Европи. Другим речима, садашња влада ускоро одлази, али бугарска политика диверзификације енергетских испорука остаје. Зато што у земљи не постоји ниједна значајнија политичка снага која би се томе супротставила.
Превела: Катарина Манолова
Стабилизација државних финансија биће главни приоритет нове министарке финансија Теменужке Петкове. Ово је истакла приликом ступања на дужност, нагласивши да Бугарска има реалну шансу да уведе евро, коју, како каже, не би требало пропустити. Досадашња..
У децембру 2024. године месечна инфлација износи 0,4%, агодишња инфлација задецембар 2024. године у односу на децембар 2023. године је 2,2%, јавља Национални завод за статистику. Просечна годишња инфлација у периоду јануар – децембар..
Анализа коју је спровео синдикат КНСБ показује да је кумулативни раст инфлације, мерен индексом потрошачких цена, у протекле четири године (од почетка 2021. до данас) износио тачно 29,9%. Иако овај показатељ представља просек, он често не одражава..