Недељу која је на измаку памтићемо и по јаком невремену које је захватило Бугарску. Снажна олуја и град који су погодили неколико градова наше земље, а најснажније Софију, повод су за јасан одговор на низ озбиљних питања везаних за припремљеност државе за пружање помоћи грађанима у случају елементарних непогода. Шта се десило у Софији у уторак 8. јула? Градоносни облак дугачак преко 10 км који се изненада спустио на главни град Бугарске је само за 15 минута изручио свој терет – више стотина кубних метара леда. Зрна града величине ораха и мање јабуке летела су на све стране брзином 80-100 км/ч и оставила за собом поломљене прозоре, излоге, попуцала стакла и улубљене кровове на возилима, сломљено и ишчупано дрвеће. Дошло је до запушења канализационих одвода и многе улице су се претвориле у водени канал. У непогоди је погинуо један старији мушкарац када је на њега у Борисовом врту пало дрво. Ова природна катастрофа се није могла спречити. Међутим, да ли су нас ипак могли упозорити на њу да бисмо некако смањили негативне последице? Метеоролози су упозорили на олује и град током ове недеље, али и они нису очекивали такав интензитет. Ни локалне власти нису обратиле велику пажњу на упозорења. Велики градоносни облак је "долетео" из Србије. Бугарска агенција за противградну заштиту га је детектовала 8 минута пре него што изручи свој терет на Софију. Агенција је све расположиве информације искористила директно за своју активност у пољопривредним регионима, а из безбедносних разлога није могла предузети одговарајуће активности над градовима. И наводно информисање грађана није у њеној надлежности. Она је ипак обавестила Војно-ваздухопловне снаге и Државну агенцију цивилне заштите. Међутим, овој последњој је било потребно 15 минута за укључивање сирена система за јавно узбуњивање. Једном речју, очито нико у читавом ланцу није спреман да упозори грађане у случају природних непогода. Након катастрофалне поплаве у насељу Аспарухово у Варни у којој је 12 људи изгубило живот, држава други пут заредом, само у току месец дана, абдицира од својих обавеза, писао је један бугарски дневник. Сасвим логично долази и питање: "Како је искоришћен новац у износу од скоро 20 млн евра намењен изградњи система за рано упозоравање МУП, када већ, чини се, до данас он никада није ни функционисао?".  И за крај још две чињенице – 8. јула у Софији једне од првих поплављених зграда биле су оне Хитне помоћи и Бугарског црвеног крста… Надајмо се да ће провера коју је наредио премијер Орешарски у вези са реаговањем државних органа у овој ситуацији разјаснити целокупну слику и да ће се предузети све неопходне мере.

Превод: Албена Џерманова