Навршило се 150. година од рођења Петра Данова – великог Бугарина и једног од духовних вођа Бугарске који је својим филозофским учењем надахнуо више хиљада људи широм света. Духовно име Петра Данова је Беинса Дуно, а његови следбеници називају га Учитељем. Рођен је у селу Хадрча, данас Николаевка, у Варненској области, у породици свештеника. По завршетку студија теологије и медицине на Бостонском универзитету у САД, вратио се у Бугарску где је објавио своју прву књигу „Наука и васпитање“. Петар Данов је са истомишљеницима основао Друштво за подизање верског духа бугарског народа, данас познато као друштво „Бело братство“.
„До 1914. године Учитељ је одржао бројна предавања у градовима широм Бугарске – прича Гаља Герасимова, директор издавачке куће „Бело братство.“ - Његова прва јавна проповед „Ево човека“ означила је почетак циклуса недељних беседа „Снага и живот“. Данов је током 30 година, сваке недеље проповедао. Има преко 1.600 недељних беседа, у којима говори о доброти, љубави, мудрости, истини и правди – пет основних категорија и врлина које су стубови његовог учења. Лекције Петра Данова су потребне и примењиве у сваком тренутку нашег живота, почев од тога како можемо побољшати живот на свакодневном плану, па све до побољшања нашег психичког и физичког стања. Суштина учења Данова је однос према свету и филозофији. Зато је оно универзално, јер у њему има за свакога по нешто.“
Наслеђе које је иза себе оставио духовни учитељ, сакупљено је у више од 5.000 проповеди у облику предавања. Поред беседа о животу, Петар Данов је створио и преко 150 музичких дела која својим суптилним вибрацијама додирују најдубље слојеве душе и струне срца. Створио је и панеуритмију - систем гимнастичких вежби које се изводе уз музичку пратњу и усклађују реч, покрет, мисао и контакт са природом. Зато и предавања, концерти и друге манифестације широм земље у оквиру прославе 150. годишњице рођења великог Бугарина подсећају на његову богату и разноврсну активност, духовне праксе развоја личности и филозофију која је привукла пажњу људи из различитих делова света и различитих култура. На програму прославе је документарна изложба фотографија која приказује историју Баште Учитеља у срцу данашњег насеља Софије „Изгрев“.
„Он је створио ово насеље које је јединствено по својој природи – наводи Гаља Герасимова. - Од 1921. године Данов је на ово место водио своје ученике. Пет-шест година касније почеле су да ничу мале бараке око салона где је он држао предавања. На том месту се налазила башта са виноградом и воћкама, у којој је Данов највише волео да се одмара. Огромна љубав са којом се она одржава, зрачи из сваког цвета. У башту долазе разни људи - студенти да би се помолили за успех на испитима, заљубљеници да би се помолили за љубав, болесници који траже исцељење молитвом. Свако се осећа као очишћен и сав се испуњава захвалношћу и радошћу. Нема човека који је овде дошао, а да није осетио нешто посебно.“
Петар Данов је сахрањен у овој софијској башти. По речима Гаље Герасимове, она је као храм у којем се осећа присуство Учитеља.
„Сматрам да је ово место заиста чаробно, дивно - каже Софија Златева која радо иде у Дановљеву башту. – Када дођем овде, осећам лакоћу, инспирацију која ме испуњава чистотом и буди у мени божанско. Овде човек може да чује тишину у њеном чистом облику, да осети ритам свог срца и лепоту душе. На овом месту можеш видети божанско у сваком човеку управо због енергије Учитеља - живе, чисте и савршене.“
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: архива
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..