Археолошки комплекс Калето, смештен на стеновитој хридини недалеко од реке Искар, чува трагове хиљадугодишње историје. Руине те древне грађевине налазе се недалеко од града Мездра. Брег на коме се комплекс уздиже представља природно утврђење, а изграђен је на месту где су се у прошлости укрштавали важни путеви који су повезивали Дунавску равницу са Софијским пољем, источну са западном Бугарском. Ова фортификациона целина је у току више векова бранила прилазе старопланинским превојима. Северно од ње било је насеље на чијим је руинама поникла савремена Мездра.
Предмети откривени за време археолошких откопавања на овом локалитету сведоче о томе да је поткрај млађег каменог и раног бронзаног доба ово насеље доживело процват као занатлијско средиште. Од средине другог века тамо је већ постојало римско утврђење, а од трећег века - и паганско светилиште. Касније је на римску тврђаву надограђен византијски фортификациони пункт који је у следећим вековима у више наврата дограђиван и поправљан. Сада се на тешко приступачном стеновитом брду могу видети дебеле зидине изграђене у доба Римског, Византијског и средњевековног Бугарског царства. Испод мреже урбаних слојева тврђаве Калето назире се историја Мездре, док предмети откривени приликом археолошких истраживања сведоче о богатству и просперитету житеља древног града. Данас Калето је импресиван и добро конзервисан археолошки комплекс. 2013. г. био је комплетно рестауриран и постао је основна туристичка атракција целог региона. Део истражених античких кућа и предмети из свакодневног живота древних људи нашли су места у експозицији у којој се на једном месту могу видети артефакти из различитих епоха. Обилазак музејског дела може се искомбиновати са шетњом по радионицама занатлија, који удахњују нови живот старим занимањима мештана и пружају туристима шансу да купе неки аутентични предмет.
Чиме још Калето привлачи „ловце на историјске знаменитости“, сазнајемо од Георгија Андонова, координатора у једној невладиној организацији који ради на промовисању запажених објеката у региону:
„У најгрубљим цртама се може рећи да Археолошки комплекс Калето представља брег заштићен реком која пролази испод њега. Овај брег обилује бројним археолошким налазиштима међу којима је једно од најзначајнијих Светилиште тура (дивљег европског говеда које су праисторијски људи осликавали на зидовима пећина), које је откривено приликом ископавања одржаних 2008. године. Некада су људи веровали да тур држи међу својим роговима свет. У том периоду, пре 2.500 година, ове територије су насељавали Трибали, једно од трачких племена које се истицало по својој храбрости. Касније су овај крај освојили Римљани. Из тог периода су пронађене многе древне кованице и накит, али један од најзанимљивијих предмета који је изложен у музеју јесте бронзани римски кључ стар две хиљаде година. Међу археолозима овај кључ је познат као „Кључ Северозапада“. Град је у својој историји више пута освајан и рушен. Са доласком Протобугара на овом месту се појавила старословенска насеобина која је у 11. столећу потпала под власт Византије. Према једној легенди, ово је последња утврда која је 14. столећа пала у руке Османлија за време владавине цара Ивана Шишмана. У склопу комплекса на располагању посетиоцима је модерна изложбена сала у којој гости могу да крену у шетњу кроз векове.“
Почетком месеца јула навршило се годину дана од завршетка реконструкције и званичног отварања Археолошког комплекса Калето. Од тада је утврђење Калето уврштено на листу „100 националних туристичких објеката“ коју је израдила и промовисала Туристичка организација Бугарске.
Превеле: Ана Андрејева, Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: kaleto-mezdra.bg
На усамљеном брегу чија се сенка надноси над реком Асеница, уздизала се тешко приступачна тврђава. Тамо, у високом пределу. уточиште су налазили Трачани, Римљани, Византијци, западни Европљани, Бугари, Османлије. Једне Бадње..
Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа мурала и отменост архитектуре..
Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије..