19. јула се у Бугарској обележава Дан бугарске дипломатске службе. На овај дан давне 1879. године кнез Александар I је својим указом именовао прве дипломатске представнике Бугарске у иностранству.
Кад будемо прелистали хронике, видећемо да је Бугарска први пут успоставила дипломатске односе са другом земљом, тачније са Француском, још за време владавине кана Омуртага што је било потврђено издавањем повеље 824. године. Некада су повеље које су издавали канови звали хрисовуљама које су владари како би нагласили њихову важност снабдевали златним печатом. 17. априла 1879. године прво Велико народно собрање поставило је на престо Кнежевине Бугарске немачког принца Александра Батенберга познатог као кнеза Александра I. Три месеца касније Трећа бугарска држава је добила своју прву владу. У складу са одредбама Трновског устава из 1879. године основана је централна државна установа која је била задужена за организацију, руковођење и спровођење спољне политике земље преко дипломатског представништва, односно основано је Министарство иностраних послова и вероисповести. На место министра иностраних послова и вероисповести постављен је Марко Балабанов. Након што је кнез Александар I обавестио шефове суседних држава да је дошао на чело Кнежевине Бугарске приступио је отварању првих дипломатских представништава у тим земљама. Указом издатим 19. јула 1879. године за дипломатске агенте у Београду, Истанбулу и Букурешту именовани су др Димитар Кирович, Драган Цанков и Евлоги Георгијев. Да би постала равноправни субјекат са осталим европским земљама Кнежевина Бугарска је морала да што пре успостави дипломатске односе са њима. Неке од Великих сила су пожуриле да то ураде, а друге – нису. Али се упркос томе постепено успостављају дипломатске односе са младом бугарском државом, а међу земљама које су то још 1879. урадиле биле су Русија, Аустро-Угарска, Француска, Немачка, Италија, Белгија, Србија, Румунија, Турска.
Дуги низ година дипломатска професија је била резервисана за мушкарце, тек у новије време шеф бугарске дипломатије је постала Надежда Михајлова (1997-2001). Деценијама уназад, по завршетку Првог светског рата, наше представништво у Лондону отворило је своја врата Надежди Станчовој која је именована за легационог саветника. Данас су рад и правила бугарске дипломатије засновани на принципима који се садрже у Бечкој конвенцији о дипломатским односима из 1961. и Бечкој конвенцији о конзуларним односима из 1963. године.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова