Ове године је 28. јуна у сваку муслиманску кућу стигао Рамазан, „најмилији гост“ и најсветлији месец исламске вере. То је девети месец муслиманског, односно лунарног календара у којем је почело објављивање Курана. Према пет стубова ислама (шехадет – сведочанство вере, намаз – молитва пет пута дневно, зекат - милостиња, заум – пост и хаџилук – ходочашће у Меку), током Рамазана се муслимански верници потпуно уздржавају од јела, пића, пушења, телесних задовољстава, али и лоших мисли и дела од јутра (суфура) до вечери (ифтара).

Управник џамије Бања Баши у Софији Захри Дормушев испричао нам је о духовној и здравственој димензији једномесечног рамазанског поста:

„Током месеца Рамадана који траје тридесет дана верници посте од зоре до заласка сунца, што значи да они не једу, не пију, нити пуше током целог дана. Многи људи погрешно сматрају да нам је за време поста допуштено да пијемо воду, али то није тако. Поред хране и пића, муслимани се клоне и рђавих помисли које би донеле лоша дела. Дакле, свако ко пости мора се чувати свега што може да поквари пост или макар умањи његову вредност. Уколико успемо да током тих тридесет дана испунимо све обавезе и издржимо изазове, након тога ћемо се много лакше носити са свакодневицом. Верује се да током поста човек преузима нека божја својства, јер Бог не једе, не пије и нема потребу за тим. Ако научимо да контролишемо физичку и емотивну глад, научићемо како да контролишемо и живот. Дакле, током месеца поста ми учимо како да постанемо господари своје воље, те да контролишемо глад и жеђ не допуштајући да оне управљају нама. Поста су ослобођени болесни, деца, труднице, дојиље и људи који су на путу. Дан поста се завршава ифтаром, односно ручком који се узима одмах после заласка сунца. Управа џамије организује ифтаре за вернике који сваке вечери долазе да обаве молитву у џамији. Сваке вечери, поред постача који ифтаре код нас, испред џамијских врата чека педесетак бескућника и сиромашних грађана који су такође добродошли за нашу ифтарску софру.“

Да ли муслимани у Бугарској посте?

„Већином посте, што не мора да значи да су сви велики и богобојажљиви верници - прича Захри. – Али је за муслимане у Бугарској пост свештени чин уздржавања који се преноси са колена на колено. Чак и муслимани који редовно конзумирају алкохол и не иду у џамију посте јер је у питању свештени чин који чува исламску културу и традиције.“

Шта знају Бугари хришћанске вероисповести о Рамазану? Одговор на ово питање потражила је анкета коју је спровео Радио Бугарска.

„Чула сам да је то неки празник коме претходи пост, али не знам када се тачно слави - рекла је Елена Николова из Враце. – Верници посте, али без разбацивања речима и наметања. О томе причају и на телевизији што је више него логично с обзиром на то да у Бугарској живи и муслиманско становништво.“

„То је један од муслиманских празника који грађани исламске вероисповести обележавају исто као што ми, хришћани, славимо Божић и Ускрс“, каже Вјара Иванова из Софије.

„Колико је мени познато, већина Бугара нема појма шта је то Рамазан - каже Венци Василев који је неко време провео у Египту. – По мени, сваки пост води нечем добром, али нажалост, моји пријатељи муслимани у Бугарској не посте. Свака вера је добра, довољно је да се не претерује, али видим да код нас људи не желе да науче нешто ново. Тако, рецимо, има пуно људи који о себи кажу да су хришћани, али ништа не знају о хришћанству. Када сам студирао у Египту, било је врло мало припадника хришћанске вероисповести на нашем универзитету. Али су у мензи за време Ускршњег поста увек кували посна јела за тих 20-ак студената, а сви ми који смо постили окупљали смо се око посебно одвојеног стола.“

Ове године ће рамазански пост трајати до 27. јула, након чега ће наступити тродневни Рамазански Бајрам (28-30. јул). Уочи Бајрама дели се милостиња сиротињи, а на сам празник људи се поздрављају и отпоздрављају речима „Бајрам шериф мубарек олсун“ и „Аллах рази олсун!“ Неизоставан део бајрамске софре су традиционална оријентална јела и посластице попут баклава, тулумби, кадаифа.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Гергана Цековска