Неоспоран акценат недеље која је на измаку била је оставка премијера Пламена Орешарског и његове владе.Као што се догађа у таквој ситуацији, партија ГЕРБ као представник опозиције добила је сатисфакцију и почела да прави планове о убедљивој победи на ванредним изборима 5. октобра. Са своје стране мандатар – Бугарска социјалистичка партија (БСП) и њен коалициони партнер Покрет за права и слободе (ДПС), обасипали су ловорикама кабинет Орешарског због некаквих успеха током 421 дана његовог управљања, какве очито само они виде.

Ситуација у Бугарској све више личи на дежа ви. Главни политички актери остају исти и без обзира што на речима заговарају промену, реформе и катарзу, мало је вероватно да одустану од садашњег статус квоа, укључиво и после превремених избора.Међутим статус кво обичног Бугарина нимало није ружичаст – људи стално затежу каишеве, трпе самовољу монопола у енергетици што значи неподношљиве цене струје и грејања, корупцију и закулисне игре у управљању земљом.Истини за вољу, протести на трговима били су немоћни да ту ситуацију промене. Да ли ће нова влада успети да реши бар неке од горућих проблема државе, укључиво и да покрене одавно ишчекивано реформисање судства, здравства и пензијског осигурања? Већина аналитичара показује скепсу. Све ће бити како је било, а ми ћемо и даље имати осећај да је то већ виђено.

Веома је вероватно да на изборима 5. октобра већи део бирачког тела доспе у ситуацију "никад виђено", стање супротно осећају "већ виђено", када на тренутак настаје немогућност препознавања лица, места и чињеница. Другим речима може да опет масовно гласа за конзервативну партију ГРБ, заборављајући да када је она, допре годину и по дана, била на власти, рестриктивна политика свемоћног министра финансија Симеона Дјанкова битно је допринела да Бугарска остане најсиромашнија чланица ЕУ.

Уосталом понашање осиромашених бугарских бирача је парадоксално.Не зна се зашто они који живе у све већој немаштини, који траже праведнију расподелу јавних ресурса, гласају за десничарско управљање земљом. Вероватно зато што у Бугарској практично нема аутентичног левог политичког крила. Бугарска социјалистичка партија је социјалистичка само на речима. Одавно њени кланови учествују у олигархијској подели крупног капитала. Владе које је ова странка досада саставила, увек су служиле њиховим интересима. Такав је био случај и са владом Пламена Орешарског.

Превела: Ана Андрејева