До 24. августа љубитељи природе и егзотике могу да уживају у изложби „Антарктик – хладни југ“ у Националном природњачком музеју. Повод за поставку је 125. годишњица музеја. Аутор је истакнути бугарски фотограф Иглика Трифонова. Ледена природна велелепност, пејзаже од којих ти застаје дах, веома симпатични мештани – фоке, пингвини и птице... – све се то може видети на њеним сликама.

Изложба је добротворна. Прикупљена од продаје фотографија средства ће се користити за стварање интерактивних образовних програма у музеју за ученике и студенте. Иглика Трифонова је у два наврата учествовала у бугарским експедицијама на Ледени континент – 2006. г. и 2012. г. Она је тамо била не само фотограф, него радила у саставу биолошке екипе. Члан је и Бугарског антарктичког института, потпредседник је светске Асоцијације младих поларних истраживача и председник њене бугарске секције.

Иглика Трифонова се заљубила у Ледени континент слушајући приче нашег чувеног поларног истраживача проф. Христа Пимпирева. Седам година је чекала да прикупи паре и најзад се одлучила да подигне кредит и отпутовала је. „Затим сам га пет година плаћала, али је свака стотинка вредела, јер је доживљај био фантастичан. А нашла сам и пријатеље за цео живот – каже она у интервјуу Радију Бугарска. - Антарктик је инспирација. Чак га и сада, независно да ли сам у Бугарској или негде другде у свету, носим у мом срцу. Увек када га видим на телевизији или слици, срце ми прескаче. И још, како каже проф. Пимпирев, Антарктик је вирус. Ако си бар једном био тамо, заражен си и цео живот ћеш га бескрајно волети. Увек ћу настојати да се вратим на Ледени континент, а нисам ни желела да се враћам са два моја боравка тамо. Надам се да пренесем та осећања и људима који ће видети моје фотографије.“

Према Иглики Трифоновој, људи на Леденом континенту живе у идеалном друштву, као породица, у којој сви један другом помажу. Тамо паре не вреде. Ако се нађеш у невољи, помажу ти сви. Омађијала ју је и нетакнута природа, као и чињеница да се животиње не плаше присуства човека. „Идемо на место где има на хиљаде пингвина. Мали пингвинчићи долазе код тебе без страха те ти радознало и нежно кљуном кљуцну ногавицу. Осећај да ниси претња по њих је заиста диван“ – додаје Иглика.

Каква је по њој будућност Антарктика?

„Она зависи од нас, јер га морамо сачувати онаквим какав јесте. Нажалост, он се постепено претвара у туристичку дестинацију. Посећује га све више крузера са туристима који загађују природу. Ми смо истраживали људски утицај на животиње чији број опада из године у годину, јер туристи носе са собом бактерије и вирусе из целог света. Иначе Антарктик је место где нема бактерија и вируса, тако да животиње нису прилагођени сличној интервенцији, јер практично живе у стерилном окружењу. Тако да будућност зависи од тога како ћемо очувати Антарктик. Због тога смо и у Бугарској основали Асоцијацију младих поларних истраживача. То је омладинска организација Бугарског антарктичког института. И наш основни циљ је да радимо на популарисању еколошких образовних програма. Обилазимо школе у земљи и покушавамо да покажемо деци да је важно да познавају своју земљу како би очувала и своју планету.“

Иглика воли да слика портрете и на Леденом континенту је до миље воље фотографисала...  његове староседеоце. У њиховим фацама открива сличности са људима. „Схватила сам – и то нарочито код фока – да свака јединка изгледа на различит начин и изражава различите емоције. Тако да имам више животињских портрета. Импресионирало ме и то да, када је обасјан сунцем, прозирни лед на обали поред бугарске базе блиста као дијамант. За мене управо то су поларни дијаманти и они су заиста прелепи. Свакако, сликала сам и друге призоре. Например, Око бога – то је једна врло ретка појава, када се сунце пробија кроз облаке и његови зраци попут стрела пробадају Океан. Заиста величанствен призор. Тако да сам покушала да га ухватим камером. Све у свему, оба пута на Антарктику сам имала добар „улов“!

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Иглика Трифонова