На домаћем тлу „пољски парадајз“ је постао оно што су пре коју годину за Британце били „пољски водоводни инсталатери“. Пољски парадајз који је враћен са руске границе истиснуо је изузетно укусни бугарски парадајз са зелених пијаца у земљи. Исти онај који смо брали у бакиној баштици, "заштитни знак" извозне листе домаће пољопривреде прошлог века.
Негодовање је запљуснуло друштвене мреже. „Поновићу то веома споро“, огорчено пише млада жена на нету: „Сад је 20 август, а ми у шпици сезоне увозимо парадајз, уз то из Пољске!“. Било је незамисливо пре 15-20 година! Није да нисмо навикли на апсурд да Бугарска чији су баштовани преносили своје вештине пољопривредницима у целој Централној Европи, увози 85% воћа и поврћа. Али се у овом случају задаје жесток ударац на оно што симболизује домаћу пољопривреду, а то је управо бугарски парадајз. „Као да ове године нису нам били доста кише и град, а ево сад и навале страног парадајза, јадикују фармери. И прете да догодине неће садити парадајз.
Како је дошло до тога?
Не само што нам измиче руско тржиште, него смо суочени са опасношћу да изгубимо и бугарске клијенте, звони на узбуну Слави Трифонов, председник Националног удружења повртара. Ми смо ти који су се нашли на највећем удару зато што добијамо најмање субвенције за гајење воћа и поврћа у целој ЕУ, чак и десетоструко ниже од оних које примају неки други, објашњава он. Како онда да будемо конкурентни? Што се парадајза тиче Бугарска је допустила пропуст који нас додатно погађа. Наиме није договорила са ЕУ допунске субвенције за парадајз и брескве, намењене за индустријску прераду, како је то учинила Пољска, а и неке друге земље. Због одсуства контроле на тржницама овај дебело субвенциониран парадајз појавио се на тезгама свежег воћа.
Ми смо као разграђена авлија.
Ова ујдурма са ценама на пијацама позната нам је одавно јер је сличан био и случај са грчким парадајзом, буни се фармер.
„Наши накупци иду преко границе малим теретним возилима, купују парадајз за прераду, грчки произвођач добија законски прописану субвенцију, док наши уместо да их одвезу у фабрике конзерви, допремају их на тржнице где се продаје свеже воће и поврће за директну конзумацију, што свакако није ред. Али шта се може кад у Бугарској нико ништа не контролише. Ми смо као разграђена авлија. Кад само погледам парадајз који је стигао из Пољске, одмах приметим да је то поврће за индустријску прераду.”
Бугарски повртари траже од ЕК надокнаду за будућу материјалну штету. Ово питање ће бити размотрено 5. септембра у Бриселу на састанку министара пољопривреде 28-орице. Домаћи произвођачи воћа и поврћа инсистирају и на већој пажњи од стране бугарске државе. Њихов сектор је био недопустиво запостављен током првог седмогодишњег периода подршке коју је Бугарска уживала од стране заједничке пољопривредне политике. Инсистирају и на обустављању увоза непрописно означене робе која с једне стране долази из великих западних земаља-произвођача аграрне робе какве су Француска, Холандија и Пољска, а с друге стиже из суседних држава: Македoније, Турске и Грчке.
„Све што се увози у Бугарску из удаљенијих земаља ставља се у категорију свежег воћа и поврћа премда је и голим оком приметно да је све то третирано хемикалијама. Зар стварно желимо да бугарска деца једу такву храну? У Француској, Шпанији и Италији свежим се сматра само оно воће и поврће које није прешло више од 200 километара. Пољска је од нас удаљена 3 000 километара. Нико није у стању да ме убеди како тај парадајз није ничим третиран кад после толиког растојања изгледа лепо и привлачно. Кладим се да је третиран пестицидима, али су произвођачи испоштовали рок њихове примене па кад поврће стигне овде, ако се испита на садржај пестицида, неће се ништа открити.”
Хоћемо ли стати иза бугарских произвођача парадајза?
У многим земљама су прискочили у помоћ својим фармерима тако што су покренули кампање у заштиту домаћег воћа и поврћа. У Пољској се појавио слоган „Једна јабука дневно држи Путина подаље” што је парафраза познате енглеске изреке "Јабука дневно држи вас подаље од лекара.” Хоћемо ли и ми стати у заштиту домаћег парадајза? Који је много укуснији од оног из увоза макар био дупло скупљи? Колико нам је познато кампању у прилог куповине бугарског парадајза још нико није организовао. А требало би то учинити.
Минорно расположење повртара огледа се и у следећој изјави:
„Догодине нећемо јести бугарско воће и поврће, категоричан је Слави Трифонов, који гаји трешње. Са трајним засадима, пошто је тешко искоренити воћњак, и даље ћемо мучити муку и трудићемо се да некако преживимо. Али ако ембарго потраје дуже, сви ће одустати од гајења поврћа, сем оних који то раде из чистог задовољства.”
ЕУ је одобрила 125 млн евра ради обештећења произвођача којима је онемогућено да извозе на руско тржиште. Помоћ је намењена онима који ће своју робу повући са тржишта или ће је бесплатно делити дечјим вртићима, болницама и другим установама. Циљ је да се спречи срозавање цена воћа и поврћа под ембаргом и донекле гарантују приходи фармера. Састављена је листа најизвоженијег меког воћа и поврћа у Русију. Међу првим на удару су се нашле брескве чија је берба у јеку. Следе крушке, јабуке и т.сл. Највеће губитке у Бугарској ће исказати произвођачи бресака и смрзнутих малина.
Превела: Ана Андрејева
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..