Дан пре почетка самита НАТО-а у Велсу 4. и 5. септембра обелодањена је друга, ревидирана верзија документа насловљеног „Визија: Бугарска у НАТО-у и европској одбрани 2020“, који је изазвао јаке тензије у влади и друштву.
У првој варијанти текста Русија је квалификована као претња по националну безбедност те је због тога, на наређење председника привремене владе Георгија Близнашког, документ повучен и преиспитан. У другој варијанти није присутна и оцена да „јачање способности Русије у сфери конвенционалних војних операција оштро провоцира наше националне одбрамбене способности“. Брисана је и тврдња да је „активно и масовно пропагирање руске политике, нарочито уз посредништво бугарских политичких и економских субјеката и медија, јавни информациони рат, који подрива интегритет институција и државности“.
Међутим, истини за вољу, актуелизација документа је једноставно ублажавање тона. Москва више није окарактерисана као претња по националну безбедност, али се анексирање Крима сматра незаконитим и, заједно са конфликтом у источној Украјини, одређено је као озбиљна претња по мир и безбедност у Европи после Другог светског рата. У коначној варијанти „Визије“ је присутна и теза да се Бугарска налази у једној од зона са највећом концентрацијом ризика и претњи у евроатлантској заједници, а тенденције њиховог развоја су негативне на средњорочном, а у појединим случајевима и на дугорочном плану. Тврди се такође да „упадање у спиралу санкција утиче директно на економске интересе Бугарске, будући да је она у изузетној мери зависна од једног добављача енергетских ресурса /и то је Русије/, тако да су јој хитно потребни диверсификација енергетских извора и јачање сарадње у Европској унији у циљу смањења негативних економских последица кризе на Истоку од ње“.
Прерада документа изазвала је контроверзне реакције. Из десничарске партије ГЕРБ су изјавили да је тај документ преко потребан, а дебата о његовом усвајању – закаснела. Они нису се придружили политичким нападима на пројекат с изговором да на његовој изради нису радили политичари, већ стручњаци. Сличан је и став Реформаторског блока, који прихвата основне идеје „Визије“, у том броју и тезу да је Русија један од спољашних фактора, који прете бугарској националној безбедности. Левица пак, у лицу Бугарске социјалистичке партије, супротног је става. По њој, сличан документ није прерогатив привремене владе, јер „премашује видике њеног мандата“.
„Визија“ ће бити покретна тачка ставова бугарске делегације на самиту НАТО-а. Тамо ће Бугарску представити председник Росен Плевнелијев, који је прихватио већ прву верзију документа, као и привремени министар одбране Велизар Шаламанов, који пак се сматра за његовог основног инспиратора и аутора.
Превод: Александра Ливен
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Током данашњих консултација код председника Румена Радева о формирању владе у оквиру 51. сазива Парламента, лидер националистичке партије „Препород“,..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне..
Председник Бугарске Румен Радев данас наставља консултације о формирању нове владе разговорима са представницима парламентарних група "Демократија, права..