У изузетно јакој конкуренцији град Пловдив је избран за бугарског кандидата за Европску престоницу културе 2019. У току недељу дана је специјални међународни жири у чијем је саставу седам европских и шест бугарских експерата, посетио бугарске градове кандидате за номинацију - Софију и југозападни регион, Пловдив, Варну и Велико Трново. Према пропозицијама конкурса, две земље морају да лансирају кандидата за титулу европске престонице културе 2019., а ове године то су Бугарска и Италија. Циљ иницијативе која је покренута 1985. године и постала је одскочна даска за развој европских градова, јесте да две престонице успоставе снажно партнерство у области културе. Ово почасно звање, уз финансијску подршку, додељује се као знак признања да изабрани град има не само богат културни живот, запажене културне домете и историјско наслеђе, већ и да је, уз учешће његових становника и многих партнера из иностранства, припремио најбољи програм који ће га ставити на културну мапу Европе.
Ето шта је с тим у вези изјавио Силвен Паскуа – шеф иницијативе Европске комисије за Европску престоницу културе:
„Објавићемо извештај у којем ћемо детаљно објаснити разлоге зашто је изабран управо град Пловдив. Имали смо четири изузетно добра кандидата, четири дивна града са јаким коренима и неоспорним европским културним димензијама. Бугарска се мора поносити овим прелепим местима која је понудила. Сматрам да ће Пловдив бити дивна престоница културе. Иначе, имате богато историјско наслеђе, изузетан културни живот и културне институције. Тренутно видимо да постоје независне невладине организације које настоје да развијају креативно размишљање, што је врло позитиван тренд у вашој земљи. Поред тога, импресионира и сарадња између Бугарске и осталих европских партнерских земаља. То такође погодује променама у развоју земље.“
Популарни пловдивски издавач Манол Пејков је члан фондације „Пловдив 2019.“ која више од две године ради на претварању града у „Европску престоницу културе 2019“:
„Чињеница је да су наши напори уродили плодом. Две године смо радили на програмима, идејама о градској инфраструктури, на променама оријентисаним људима, који живе овде. Покушали смо да у средиште пажње ставимо културу, а не да је оставимо на маргинама, како је код нас уобичајено. Такмичење са осталим бугарским градовима је већ завршено, а за Пловдив у ствари све тек почиње. У наредних пет година намеравамо да вратимо Пловдив његовим грађанима, што треба да буде и циљ сваког бугарског насеља. Проблем је да град више није она агора, оно место где се људи окупљају како би одлучивали и учествовали у животу свог града. Иначе, презентација кандидатуре Пловдива је била врло добар спој креативности и срца. Били смо поштени и радостан сам да је жири то оценио. Били смо и веома храбри. Предложили смо извођење озбиљних пројеката у ромском насељу Пловдива које је и највеће у Европи са преко 40 хиљада становника. Иако је ова тема само мали део нашег програма, многа питања жирија била су везана управо за Роме. Када смо са његовим члановима посетили гето, они су заиста били импресионирани гостољубивошћу и добрим расположењем његових житеља, као и чињеницом да место уопште није толико страшно, како људи обично мисле. Биће нам тешко, али се надам да ће уметност помоћи да променимо ситуацију тамо. Најзад морамо остварити ону чувену инклузију о којој пуно причамо, али на коју гледамо једино кроз политичку призму. Ми ћемо као одскочну даску користити урођену склоност Рома да живе кроз музику и уметност и тако ћемо их зближити и повезати са осталим делом града, што би било јако добро за нашу будућност.“
Превеле: Марина Бекријева, Александра Ливен
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..