Иако не бих хтео да плашим оне који ће прочитати овај напис, рећи ћу директно – „Исламска држава“ има озбиљне фанове у Бугарској. То изјављујем само након површног прегледавања садржаја неких сајтова на интернету. Алузија је више него јасна. Чак и тамо, где су ствари на деликатан начин описане, опет се назире чињеница да нешто није у реду.

Епоха полумесеца која је почела 90-тих година на Балкану – негде у Босни и Херцеговини, Македонији и Албанији, да не помињем и Косово – нову муслиманску државу усред православног света, успешно је преживела исламску експанзију и наставља напред кроз Ирак, да би данас стигла до Сирије. А напад на хришћански свет води се на свим фронтовима. Као што се он, између осталог, води и на земље „умереног ислама“ – у државама са ауторитарним режимом или централне Азије.

Представници „Исламске државе“ немају ништа заједничко са исламом, а њихове акције су једноставно појава тероризма и насиља.

Уопште нису безазлени спотови на YouTube-у на којима Роми у Пазарџику вичу „Аллах је велик“. И опет стижем тамо одакле сам кренуо – тренутно „Исламска држава“ је у Македонији, Албанији, на Косову и у Босни. Некако без посебног противљења власти у Бугарској, смештај присталица терористичке организације постао је могућ и на бугарској територији.

На бугарским социјалним мрежама пропагирају се симболи џихадистичке организације „Исламска држава“. Последњих недеља, ова појава која није ништа друго него отворена пропаганда џихада, насиља и тероризма, уз учешће бугарских грађана муслимана, постаје све масовнија. А то су лица која очито подржавају примену радикалног ислама. На Фејсбуку се донедавно налазио видео спот на којем се јасно видело како мањински грађани из Пазарџика одржавају састанак за време којег упућују борбене позиве у подршку „Исламске државе“.

Као дијаспора муслимани су фини људи, наравно, ако не живе у затвореним заједницама где је сав њихов живот усредсређен око џамије са радикалним имамом, који је као менаџер у обавези да вернике и потенцијалне спонзоре држи под својом контролом. Да тежи стварању широких веза са спољашњим светом, што значи – са земљама, односно исламским групацијама за које се определио. А то је верском службенику још један извор сталног прихода.

У Републици Косово су се појавили и шeхиди /свети борци самоубице/. Према саопштењима у балканским средствима јавног информисања, Београд располаже списком имена најмање 20 ратника Албанаца који су специјално припремљени за самоубилачке акције „Исламске државе“, пише руски сајт topwar.ru, позивајући се на извештај војне обавештајне службе. Наводи се да су „терористи групације у сталном контакту са својим савезницима у Србији, Босни, Црној Гори, Албанији и Македонији, којима је наређено да се спремају за акције.“

„Исламска држава“ нема никаквих проблема што се тиче набављања оружја, ракета, бацача граната, противтенковских топова, панцир-кошуља, средстава за везу из Бугарске, Хрватске, Румуније и Украјине. И даље се „борци џихадисти“ из Србије, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније, Бугарске прикључују „Исламској држави“. Првог септембра Хрватска тајна служба (Sigurnosno-obavještajna agencija) је џихадизам, који је пустио корене у земљама југоисточне Европе, назвала једном од највећих претњи по безбедност тих држава.

У Грчкој има око 500.000 муслимана. Они су илегалци, прешли су границу са Турском и то ствара велику напетост у земљи, која још увек није изашла из економске кризе. Грађани Атине су активно протестовали против покушаја изградње џамије у грчкој престоници.

Муслимани из источне Европе су претежно староседелачко становништво из оних времена када су Балкан и суседни европски региони билу у саставу Османског царства. У Мађарској их је око 15.000. У Румунији – преко 50.000, у Словенији достижу 60.000. У Србији – 400.000. У Бугарској њих је око милион (чине отприлике 12 одсто становништва). Већина њих су бугарски Турци.

Тако да не само Израел има проблем са радикалним исламистима. Мада, чини се, управо је та, настала на раскршћу између Сирије и Ирака исламистичка квази држава на чије је чело овог лета стао самопроглашени „калиф“ Абу Бакр ел Багдади, приморала западне спонзоре и партнере радикала да преиспитају ситуацију. Али зар није касно? Дух из боце је пуштен, тако да је проблем већ у томе – како га поново вратити тамо...

Превод: Албена Џерманова

*Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одражавају ставове БНР-а.