Тешко да би се могао пронаћи други такав дивљи кутак, далеко од модерне цивилизације. Ако се ипак одлучиш да кренеш његовим вијугавим стазама које се једва назиру кроз густиш, није искључено да залуташ. Зато што је прави господар Странџе не човек, него природа. У свој њеној раскошној и непокорној лепоти!

Познајемо планину Странџу по приморским местима - Синеморец, Варвара, Царево и Лозенец, која су лети дупке пуна туриста. Међутим, мало коме падне на памет да побегне од усијаног асфалта и људске гомиле и завири у дубину планине. Јер се на њеним обронцима могу видети неочекивани древни објекти – заборављени временом мегалити, оброчишта или тајанствена светилишта. Неки од тих објеката су претворени у туристичке атракције, а други представљају изазов и откриће за сваког ко се одлучи да сам завири у густе шуме и опаљене сунцем пропланке.

Стрмом и кривудавом планинском стазом стићи ћете до руина римске тврђаве Русокастро, а онда и у пећину „Рускина дупка“, за коју се претпоставља да је у 5. веку пре Христа била светилиште. Овај дивни кутак овејан древним легендама о страшним змајевима и отетим девојкама, познат је - пре свега мештанима – својим чудотворним извором, тако званим ајазмом.

У близини се налази црква Светог Георгија Победоносца. у којој можеш да запалиш свећу и да се препустиш медитацији. Другим речима, планина Странџа је право место за све који желе да побегну од градског стреса и да уроне у потпуно другу димензију живота.

Мегалитско светилиште Бегликташ, удаљено десетак километара од модерних приморских хотела, дивна је прилика да се дотакнеш древне прошлости и да се препустиш медитацији док посматраш величанствени излазак сунца. Целу ту џиновску конструкцију камених блокова обрађивала је људска рука – са задивљујућом прецизношћу клесала је кругове, степенице. Неки од тих камених блокова, тешки десетине тона, су ко зна како премештени и поређани у облику чудноватих конфигурација, како би омеђили свештени простор богова. Наспрам улазу древног светилишта уздиже се трон главног жреца – сваки туриста не пропушта прилику да се фотографише на њему. Научници претпостављају да је храм без прекида коришћен током 2 миленијума. По свему судећи, био је угашен у 5. веку, када је на нашим просторима почело да се шири хришћанство.

Још једна мегалитска структура распаљује машту туриста који су се овде обрели. До феноменалног археолошког комплекса може се стићи једино пешке или помоћу офроуд возила, али не и без упутстава искусног водича. Међутим, његова удаљеност нимало није препрека за стотине туриста, који сваке године организују праву експедицију да би посетили предео Мишкова њива где се налази већ споменути импозантни култни комплекс, који је првобитно био гробница великог жреца, а касније - светилиште бога Аполона. Претпоставља се да је то маузолеј истакнутог трачког владара из 5-3. века пре Христа. Према научницима, овај комплекс је коришћен од средине другог миленијума пре Христа до касног античког доба. Ништа мање интересантни су и археолошки наласци пронађени у подножју врха Градиште. Према једној од бројних легенди, ово су трагови тајанствене гробнице египатске богиње Бастет, која је, светећи се онима који су 1981. дрзнули да наруше њен мир, послала неким члановима експедиције црну прокобу па чак и смрт…

Међутим Странџа није само мистика и историја. Планина осваја мирисом разноразних биљака, цвркутом птица, као и својим благим падинама које се попут свилене мараме која се лепрша на ветру, протежу до хоризонта. А шта да кажемо о њеним вековним шумама ? У њиховим сеновитим недрима жуборе воде малих и великих река и потока.

Од њих су реке Велека и Ропотамо најатрактивније за туристе. И док чамац клизи по површини воде, можеш да уживаш посматрајући чудесни подводни свет корњача, вилинских коњица и свемогућих речних обитавалаца, као и необичне за ове географске просторе испреплетене густе лијане које се протежу преко дрвећа и осталог биља. Јесен је поред осталог право време свратити у природњачки центар Пода крај Бургаса. За време миграције овде „свраћају“ представници преко 250 пернатих врста – да се мало одморе, па и да нешто поједу. А у то време радознали туристи не престају да их фотографишу. Јана Гочева из Бугарског удружења за заштиту птица прича:

„У једној сезони пребројимо преко 300 хиљада мигрирајућих рода – то је отприлике целокупна европска популација беле роде! Осим тога можемо да се похвалимо да имамо пуно пеликана, као и птица грабљивица. Овде се небо буквално прекрива птицама у априлу, а онда и најесен. Комплекс језера крај Бургаса својеврсна је оаза на њиховом миграционом путу, па је управо зато и заштићена зона, као део европске мреже Натура 2000.“

Својим хиљадугодишњим светилиштима и археолошким комплексима, као и нетакнутим сеновитим шумама, Странџа је оаза не само за птице, него и за сваког ко је жељан мира и хармоније и тражи пут према себи.