2013. г. Бугари су попили преко 511 милиона литара пива, сведоче подаци Савеза бугарских пивара. По продаји ћилибарског напитка наша је земља четрнаеста у ЕУ. А неоспорни лидер у погледу прихода од продаја у сектору је реномирани домаћи бренд са вековном историјом. Средином 90-их година прошлог века добро познату још из доба социјализма пивару „Загорка“ купила је холандска компанија „Хајнекен“ и тако је она постала прва приватизована бугарска пивара. Данас, две деценије касније, марка је лидер на домаћем тржишту, а акционари уживају у свом успеху.
Како се то десило да је економска криза с краја 2008. г. пољуљала стабилне индустрије какве су грађевинарска и тржиште непокретности, али није „оборила“ сектор пива? Испоставило се да нити финансијски потреси и сиромаштво, нити незапосленост и мањак перспективе могу да натерају Бугарина да одустане од малих животних радости, например, од кригле леденог пенушавог пива у добром друштву. Због тога, и поред тешкоћа, наши пивари имају стабилне приходе од продаја. А то свакако важи и за „Загорку“ чији је успон почео средином 90-их, када је приватизована од стране једног од светских лидера на тржишту пива – холандског „Хајнекена“. До овог тренутка у „Загорку“ је инвестирано преко 130 милиона евра, њих 100 милиона у модернизацију пиваре. Иначе приходи предузећа од продаја последње две деценије износе око 800 милиона евра. Током свих тих 20 година Бугари су попили 25 милиона хектолитара пива made in Stara Zagora. „То је преко 1.000 до руба пуних олимпијских базена“, са задовољством каже извршни директор компаније Николај Младенов и додаје да је један од предуслова успеха, поред инвестиција у технолошки процес, стварање озбиљног богатства врста пива, или тзв. портфолија. „Бугарин конзумира брендове, а изградња портфолија била је дуг процес. Например пиво „Аријана“ - оно се некад продавало претежно у софијској четврти Горубљане, а када је „Хајнекен“ купио „Аријану“ она је постала највећи домаћи бренд. Сада свака пета флаша попијеног пива код нас је „Аријана“, објашњава Николај Младенов. Ипак, економска криза на неки начин је погодила и тај сектор, ма колико успешан био.
Какви су изазови са којима су суочени домаћи пивари?
„Ако погледамо ситуацију од 2009. до данас, видећемо да се развојни модел не мења - каже Николај Младенов. - Конзумација расте, али некако вештачки. Разлог тога је да број становништва опада и де факто расте конзумација по глави становништва, али су укупни хектолитри исти. Тако да је тешко пословати на сличном тржишту, јер је оно статичко и рачунамо само на иновације, на освајање неког дела тржишта и ефикасније пословање. Истовремено, последње 4 године на „Загорку“ отпада око 65 одсто укупног профита у индустрији пива. Тако да је компанија профитабилна.“
Који је најзначајнији проблем са којим се суочавају бугарске пиваре?
„Највећи проблем за индустрију пива је ограничена куповна моћ клијената - каже Николај Младенов. С једне стране, не долази до раста тражње, а с друге, људи купују претежно промотивне производе и јефтиније марке. Тако да се вредности у категорији поништавају и то је за нас велики изазов – ограничена конзумација и релативна инсолвентност .“
Бивши извршни директор „Загорке“ Холанђанин Руд ван Ејнден је био представник „Хајнекена“ у Бугарској током 4 године и не крије своје задовољство оствареним резултатима.
А на питање да ли је лако пословати код нас, одговара:
„Рекао бих – мање-више да. Лично ја никад нисам наилазио на било какве препреке. Понекад сам желео да је вам законодавство транспарентније. А што се тиче економског окружења, после 2009. ствари у Бугарској су се промениле. Криза још увек није прошла и компаније треба да се и даље боре за опстанак. А то је прави изазов! Због тога последњих 5 година код вас нисмо забележили раст прихода и конзумације нашег производа. Радимо на тржишту у застоју. То је, међутим, тренд који се запажа не само у Бугарској, него и у другим земљама у којима послује наша компанија.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Венета Николова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..