Данас је у софијској ликовној галерији "Арте" отворена изложба Аде Митрани којом се сликарка и правница враћа сликарству које је дипломирала у Бугарској. Ада је своју изложбу назвала "С оне стране" – јер скоро три деценије живи преко океана, у САД. Али према Ади Митрани бити " с оне стране" не значи потпуно прекинути везу са осталима, већ успоставити мост између тамо и овде, као и између уметности и права.
У Америци је Ада Митрани студирала право, а од 2006. године ради у Министарству енергетике у Вашингтону. 1995. године сликарка је илустровала збирку песама англицисте проф. Александра Шурбанова. Најновији радови сликарке која се после 20-годишње паузе вратила својој "првој љубави" повезани су са патентима, технологијама… На изложби посетиоци могу да виде дела која су настала 2013. и 2014. године, као и током последње две деценије прошлог века.
Како бисте описали свој стил сликања?
"У својим ранијим годинама радила сам графике, бакрописе, литографије, колаже, сликала сам пастелима и сл. У последњим сликама користила сам изузетно једноставну технику рада. А наиме, реч је о листу папира и тушу. Главни циљ ми је био да избацим све ефекте као што су боја, нека специјална техника израде или коришћење посебног материјала, хтела сам да акценат буде једино и само на чистој линији."
А какве су Ваше успомене са Академије ликовних уметности у Софији и из бугарских културних кругова?
"Из тог периода носим дивне успомене. Овде сам стекла изузетно добро образовање. Завршила сам уметничку гимназију, након чега сам на Академији студирала илустрацију, дизајнирање и опремање књиге. Стално смо били у некој "слаткој" конкуренцији и учили смо једни од других."
Који су били најзанимљивији изазови са којима сте се суочили преко океана?
"Главни изазов је да се човек мора навикнути и прилагодити новој култури и новом начину живота."
Колико може да потраје то прилагођавање?
"Мени су биле потребне три године. А и остали кажу да после три године почињеш да се осећаш као код куће."
Како сте одлучили да се вратите сликарству?
"Од 1995. године када сам почела студирати право до данас ја сам се бавила искључиво тиме. И пошто је у питању нова професија, било ми је јако занимљиво. Посветила сам јој се у потпуности. Али долази тренутак када и нова професија више није тако узбудљива. Осим тога, током свих ових година стално ме неко пита: зашто не сликаш? На што сам одговарала да немам инспирацију, али ето да су се жеља и инспирација вратиле."
Шта се према Вама променило у Бугарској, шта Вам се допада, односно не допада?
"Бугарска се умногоме променила. Долазим сваке друге или треће године и видим колико се она променила. Драго ми је што се последњих година Софија пролепшала, постала чистија, удобнија. Не свиђа ми се што је бирократија трома и спора."
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Павлова
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз..