Упознавање деце са светом музике требало би да почне још од најранијих година јер она умногоме помаже њиховом целокупном развоју. И мада је то одавно познато, због презаузетости често промашујемо шансу да још прве године живота детета искористимо да бисмо га увели у свет музике.
Деца у Пловдиву имају новог пријатеља, заправо пријатељицу која их упознаје са оперском и балетском уметношћу – то је госпођа Опера. Дама дочекује младе гледаоце у сали оперске куће. Она учествује у дешавањима на сцени на колоритан начин, а истовремено веома приступачно уводи малишане у сижејну линију. Ова „јунакиња“ је део едукативне платформе „Госпођа Опера“, која ужива подршку Регионалног инспектората за област образовања у Пловдиву. Први пут ова дама се појавила на премијери дечје опере „Ивица и Марица“ у децембру 2013. г. Јунаци бајке радују децу, а томе доприноси и њихово представљање од стране госпође Опере и у овој сезони. Представе се играју у Дому културе „Борис Христов“ у Пловдиву. Насмејана госпођа дочекаће најмлађе посетиоце и на премијери балета „Шчелкунчик“ Чајковског, који ће бити постављен у данима око Божића.
Дечјим представама је започела нова сезона Софијске опере. Карте су распродате месец дана пре представе и ово велико интересовање је натерало руководство позоришта да повећа број „Концерата за бебице“. Они су почели у јануару 2014.г. и до сада се за њих показује несмањено интересовање. Стваралачки тим ради на новим програмима, али истовремено не заборавља и одраслу децу. 17. октобра у великој сали је одржана премијера мјузикла „Бременски музиканти“ на музику Александра Владигерова. Текст песама је написао Димитар Димитров. То је треће дело овог композитора које поставља Софијска опера. Написано је 1971.г. у џез стилу. Јулија Крстева, редитељка представе прича:
„Мало смо променили атмосферу. Задржали смо сиже класичне бајке са причом четири животиње: магарца, петла, пса и мачора. Композитор је додао лик крчмарице. Представа је занимљива и за родитеље јер је Александар Владигеров показао смисао за хумор и у мјузикл уградио популарне музичке теме. Резултат је забавна музичка бајка. Пригодни декор, костими и плес чине ову представу атрактивном за савремену децу.“
Диригент нове поставке у Софијској опери је Стефан Недјалков. По његовим речима, „Бременски музиканти“ представљају мост између савремене музике коју млади слушају и класичне музике. Неки костими разбојника алудирају на оне у „Карипским гусарима“ док костими животиња чине јунаке налик на оне у цртаћима. Већој атрактивности представе свакако доприноси и оригиналан декор који је дело Павлине Ојстерхаус. Сценографија „Бременских музиканата“ је динамична. Прича почиње појављивањем неког таблета. Једна шачица бира икону бајке и јунаци оживљују. У основи пројекта је „Пут“. Идеја редитеља је да јунаци стално лутају по шуми у потрази за спасењем.“
Дечји наслови на репертоару Националног музичког позоришта у Софији такође привлаче младе и одрасле посетиоце. Тренутно се припрема премијера мјузикла „Мачор Шарл“ по мотивима бајке „Мачак у чизмама“ Шарла Пероа и на музику Жула Левија. Овом премијером 23. октобра биће отворена нова сцена у фоајеу позоришта.
У Русеу млада публика ће имати прилике да види балетску представу „Звездани тренутак малог Стефча или Карневал животиња“, на музику Камија Сен-Санса.
Превела: Ана АндрејеваНакон низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на музику из 80. година минулог века. За песму је снимљен и видео-спот у којем Папи Ханс показује и..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" – у извођењу дечје Вокалне групе"Карловојс" чији је уметнички руководилац Анита Илијева. Аутор..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ – овако песник и револуционар Христо Ботев описује свог пријатеља Васила Левског. Према другим..
Вокални дуо LATIDA све више учвршћује своје место у музичком животу Бугарске, не само кроз учешће у разноврсним пројектима, већ и кроз ауторске песме..