Чланови Ансамбла „Кипри“ су слаткогласне девојке и жене зачаране магијом бугарског фолклора. Формација је настала по идеји народне певачице Илијане Најденове која је и руководилац ансамбла. Поред добре музике и богатог репертоара који нуди ансамбл публика има прилику да нешто више сазна и о његовим члановима пошто је успостављен онај присни контакт између уметника и слушаоца.

„Добар део извођачица у формацији учила сам ја, тако да их доживљавам као своју децу - каже Илијана Најденова. - Током првих година смо наступали првенствено у иностранству. Више пута смо посетили Турску где смо одржали концерте у Истанбулу, Анкари и малом морском градићу Инеболуу. Прошле године смо учествовали на међународном фестивалу у Румунији. Наше девојке су освојиле прво место на фестивалу, јако сам поносна на њих. У саставу жирија су били етнолози и фолклористи из читаве Европе. Драго нам је што смо се у јакој међународној конкуренцији изборили за велику награду. 2014. године смо наступили на два белгијска фестивала, као и на EXIT-у. Ових дана ми се јавио белгијски продуцент и менаџер лејбла за етно музику Fusion Embassy, Тим Гибел. Захваљујући њему је бугарска група „Оратница“, која ће 12. децембра прославити свој рођендан, данас позната и светској публици. Са двојицом музичара из групе смо разрадили заједнички етно пројекат. У њему је Бани свирао на перуанском кахону и бугарском тапану, док је Хорхе свирао аустралијски диџериду. Идеја нам је да сличним извођењима привучемо и младе.“

Формација „Кипри“ своје пробе одржава у читалишту „Димитар Динев“ у Софији.

У формацији певају људи различитих занимања и узраста. Тако, рецимо, међу најмлађим члановима групе су две ученице Националне музичке школе у Софији, а ту је и једна од првих ученица Илијане Најденове. У саставу пева и мајка која долази са децом, а најновији члан је ћерка ћеманџије Николаја Петрова.

„У формацију смодоспеле различитим путевима, али је свака од нас пуна енергије, поштујемо се и волимо да певамо. Мени се највише допадају песме из Родопског краја, као солиста изводим једну од најлепших родопских песама на нашем репертуару – „Соњо, соњо“, каже Надја Попова једна од учесница на фестивалу у Румунији, која је дипломирала на Пловдивској музичкој академији.

Вјара Мишева, унука кореографа Тодора Карапчанског прича:

Ево шта је рекла друга чланица формације - Ирена Чакарова:

„Привукла ме атмосфера овог састава, Илијана је веома срдачан човек. За мене је прави изазов да наступам заједно са већ афирмисаним певачицама. Волим народну музику и свесна сам тога да није тако популарна, али знам да има младих који је слушају и цене. Сваки део земље носи своје специфичне особине, а пошто сам ја из града Русеа, мени је омиљена песма из северног дела земље.“

Превела: Ајтјан Делихјусеинова