„Политичка стабилност не значи обавезно сигурност, у том броју и инвестиција“ – тако дипломатски алудирајући на друге европске земље, аустријски председник Хајнц Фишер коментарише политичку нестабилност у Бугарској. Председник Аустрије боравио је у дводневној званичној посети Софији поводом 135. годишњице успостављања дипломатских односа између Бугарске и Аустрије. Али су теме разговора са бугарским председником Росеном Плевнелијевим далеко надмашиле протоколарни повод његовог боравка.
Одржавање билатералног пословног форума уз учешће преко 50 аустријских и још толико бугарских фирми није једини економски акценат. Ваља навести и бројке које су категоричне – наша робна размена надмашује једну милијарду евра годишње, а аустријске инвестиције у Бугарској износе 6 милијарди евра, чиме се Аустрија сврстава међу водећим страним инвеститорима у Бугарској. По речима потпредседника аустријске привредне коморе Кристофа Мацнетера „Бугари оцењују искуство аустријске економије у земљама централне и источне Европе“. На то искуство рачуна и бугарски председник Росен Плевнелијев када је у питању извођење низа нових инфраструктурних пројеката:
„Градимо и модернизујемо саобраћајну инфраструктуру као део европске. Предстоји изградња сложених и веома тешких за реализацију са техничког аспекта пројеката, какав је например тунел дуг 15 километара на аутопуту „Струма“, градићемо и тунел испод превоја „Шипка“, железничке тунеле и мостове. Аустријске компаније овде су светски лидери и ми ћемо рачунати на сарадњу и на њихово интересовање за предстојеће тендере за пројекте чија ће се реализација финансирати европским средствима.“
Бугарска и Аустрија већ су партнери у једном мегапројекту – „Јужни ток“. После разговора између двојице председника је постало јасно да Софија и Беч чврсто стоје иза изградње гасовода, али уз поштовање европских правила. Хајнц Фишер је подвукао да је решење о будућности „Јужног тока“ у потпуности у рукама нове Европске комисије која преговара са руском компанијом „Гаспром“ о примени Трећег енергетског пакета. Ради се о одвајању производње и испоруке природног гаса од експлоатације преносне мреже. У Софији је Фишер упутио и индиректну поруку Бриселу:
„Гасовод „Јужни ток“ пролази кроз територију држава чланица ЕУ и НАТО. Ми очекујемо да ће ЕУ паметно, поштено и објективно оценити тај пројекат. Исто као што је била потребна изградња „Северног тока“ у циљу диверсификације енергетских испорука за Европу, сада нам је потребан и „Јужни ток“. Тај гасовод граде европске компаније. И када су испуњени сви услови европског законодавства, не видим разлога да „Северни ток“ постоји, а да се при томе омета изградња „Јужног тока“.
И поред добрих показатеља економске сарадње Бугарске и Аустрије, аустријски инвеститори већ годинама пате од мањка правне сигурности код нас. Политичка нестабилност у Бугарској током последње две године такође утиче неповољно на пословну климу. С тим у вези Росен Плевнелијев је самокритично нагласио:
„Јасно је да бугарске институције нису перфектне. Треба да побољшамо њихов рад. Ако се политичари уједине, ако достигнемо један већи ниво стабилности, како политичке, тако и институционалне, Бугарска поседује снажан потенцијал за много више инвестиција и много снажнији економски раст. Нисмо перфектни, али поседујемо огроман потенцијал.“
Превод: Александра Ливен
Председник Бугарске, Румен Радев, завршио је консултације са парламентарно заступљеним политичким снагама, уочи доделе првог мандата за формирање владе. У складу са Уставом, председник обавља консултације са представницима парламентарних група..
Председник Бугарске Румен Радев данас наставља консултације о формирању нове владе разговорима са представницима парламентарних група "Демократија, права и слободе" (ДПС, око Ахмеда Догана), "Постоји такав народ" и "МЕЧ". Радев је већ обавио разговоре..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне групе „БСП - Уједињена левица“, Атанас Зафиров, био је категоричан да редовна влада мора бити..
Одлука о пуноправном чланству Бугарске у шенгенском простору од почетка 2025. године представља историјски догађај, како за саму земљу, тако и за њене..