Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Како је и зашто пропала једна бугарска банка

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Четири месеца потрајала је агонија Корпоративне трговинске банке која је донедавно словила за један од бисера у финансијској круни државе. Након низа мучних и противречних потеза и јавних наступа, сензационалних и скандалозних вести, неубедљивих објашњења и правдања, БНБ је дефинитивно стекла довољно храбрости или је можда била приморана да призна крах банке, до којег је дошло не без њеног ћутљивог и бојажљивог саучесништва, и најзад одузела лиценцу корпоративној банци.

Резултати ревизије КТБ, који су оглашени прошле недеље, осликали су толико драматичну ситуацију у кредитној институцији, да су испарили сваку жељу како централне банке, тако и потенцијалних инвеститора, па и парламента, да бар покушају да санирају банку да би је поново ставили на ноге. Надаље следи мукотрпни стечајни поступак, напори да се банка или њени активи распродају, покушаји штедиша који су неповратно изгубили свој новац да накнаде штете, а оних чији су депозити гарантовани законом (у висини до 100.000 евра) – да дођу до свог новца кроз сложени бирократски поступак. Следи наравно и смена гувернера БНБ Ивана Искрова, кога многи оптужују за хаотичне потезе централне банке у кризној ситуацији. И што је најважније – следи платити огромну цену због пропадања џиновске банке и криминалне делатности њеног власника Цветана Василева. А ову цену неће платити нико други него држава, то јест порески обвезници, новим јавним дугом. Или ако трансформишемо добро познату изреку – један пије, а други плаћа...

Није било тако давно, негде почетком лета, када су све одговорне институције у држави на челу са Бугарском народном банком, чији је непољуљани до тог тренутка углед уливао наду домаћој и међународној јавности да је ситуација у банкарској сфери под контролом, тврдиле да тридесетак банака у земљи послује нормално и да банкарски бизнис просперира. Без трунке сумње у смирујуће речи централних банкара, бугарски грађани су похрлили да депонују своје скромне уштеђевине у различите банке, па је тако висина депозита у земљи достигла импозантних 20 милијарди евра. Немали део тих уштеђевина отишао је у трезоре Корпоративне трговинске банке која је нудила најповољније услове и највеће камате. Чињеница да је дотична банка рангирана на четвртом месту у земљи била је резултат не само тога, већ и њеног снажног присуства у јавном сектору. Показало се да су десетине, чак стотине владиних, државних, општинских и других јавних администрација, фирми, организација и установа клијенти управо ове банке и држе на својим рачунима огромна средства.

Паралелно са финансијском експанзијом КТБ расла је и империја једноличног већинског власника Цветана Василева, а политички пипци групације протезали су се све даље и даље. Постепено и без много буке, али очито под благонаклоним погледом утицајних политичких снага, под контролом моћног банкара - директно или помоћу фантомских фирми, нашли су се: највећи произвођач и трговац дуванским производима у земљи, један од три највећа телекома, највећи национални ланац технолошких хипермаркета, подужи списак периодичких штампаних издања, телевизије, још једна банка и шта све не. Тако је банка задобила пуно подржника и пријатеља, али је уједно зарадила и доста непријатеља.

У различитим моментима и различитим етапама успона империје Цветана Василева могле су се чути различите оптужбе, спомињани су различити сумњиви послови, говорило се о топлим и дискретним везама са утицајним политичким круговима. Изгледа да је власник овог финансијско-индустријског и медијског конгломерата гледао на све ове замерке, критике и гласине кроз призму познатог принципа: „Исувише је велик да би пропао“, то јест – да ништа не би могло да пољуља темеље његове бизнис конструкције. До тренутка када су се банкар Василев и његов моћни политички партнер Дељан Пејевски посвађали. Зашто – то нико не би могао да каже. Међутим, стоји чињеница да управо од тог тренутка па надаље империја Цветана Василева је почела да се тресе и све више да личи на џина на глиненим ногама. Просто напросто показало се да чак и у Бугарској - са њеним несавршеним политичким и правним системом, са свеприсутном корупцијом - сеновити брак између великог бизниса и велике политике је погубан. Ако се од смрти једне банке ипак може извући нека корист, онда је то поука коју морамо да извучемо, да би смо спречили да се то исто догоди и у будуће.

 Превела: Катарина Манолова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска очекује привредни раст од 3% у 2025. години, уз пораст спољног дуга

Према најновијој јесењој макроекономској прогнози Министарства финансија, бугарска привреда ће током 2025. године остварити раст од 3 одсто. Према истом извештају, који је објављен на званичном сајту Министарства, у 2026. години очекује се успоравање..

објављено 31.10.25. 09.00
Заменик премијера и министар саобраћаја и веза Гроздан Караџов

Гроздан Караџов: Циљ Бугарске је пуноправно чланство у ОЕЦД до краја 2026.

Политички циљ Владе је пуноправно чланство Бугарске у Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) до краја 2026. године, изјавио је потпредседник Владе Гроздан Караџов током сусрета са представницима британске пословне заједнице у Софији...

објављено 30.10.25. 16.43
Фотографија: Локални информативни канал - гр. Карлово/Фб

Карлово одобрило изградњу фабрике барута и муниције у сарадњи са „Рајнметалом“

Општински савет у Карлову донео је одлуку да покрене процедуру за промену статуса земљишта на којем је планирана изградња фабрике за производњу барута и муниције, у сувласништву компаније Вазовски машински заводи /ВМЗ/ и немачког концерна „Рајнметал“,..

објављено 30.10.25. 15.17