Од 1. јула до 31. децембра 2018. године Бугарска ће први пут преузети ротирајуће председавање Саветом Европске уније. То може бити како прекретница у начину на који у Европи гледају на нашу земљу, тако и подстицај промене на националном плану.

„Изазови и могућности пред бугарским председавањем ЕУ у 2018. години“ тема је конференције која ће се одржати 13. новембра у Софији. На њој ће учествовати универзитетски предавачи, експерти и представници амбасада земаља чланица ЕУ. Организатор ове манифестације је амбициозни тим невладине организације blEUprint. То су млади људи који су дипломирали на престижним европским универзитетима, али су одлучили да раде у Бугарској.

У 2018. г. наша земља ће бити у прилици да покаже да има неопходни политички, административни и лидерски потенцијал да током шест месеци председава ЕУ и поврати бар део давно изгубљеног поверења у њу, убеђени су чланови тима blEUprint-а. Ротирајуће председавање такође подразумева континуирану сарадњу између три земље које га остварују: претходна, садашња и будућа. То значи да на политичком нивоу Бугарска мора да буде стабилан и поуздан партнер Велике Британије и Естоније. Добро припремљена и делотворна национална администрација јесте обавезан услов за сваку земљу чланицу ЕУ која преузима председавање. Према тиму организације blEUprint, председавање је погодан тренутак за дискусију о реформи државне администрације.

Стручна анализа претходних председавања Европском унијом такође је у основи квалитетне припреме за успешно председавање. „Бугарска може да користи искуство пољског председништва у другој половини 2011. г., сматра Велислав Иванов из blEUprint-а. - У тешкој унутарполитичкој ситуацији Пољска је успела да спроведе законодавне иницијативе на европском нивоу и да постигне значајне резултате у погледу економске стабилности и раста (као што је усвајање тзв. Six-Pack Agreement), а у области политике проширења ЕУ – финализација уговора о приступању Хрватске. Као резултат тога, пољско председавање је добило изузетно високу оцену и у више погледа може да буде пример Бугарској.“

„2010. г. Белгиja је запала у нову политичку кризу - каже Димитар Лилков из blEUprint-а. - Читавих 6 месеци земљом је управљала прелазна влада и њен рад је оцењен као веома успешан. То је пример како, и поред тешке унутарполитичке ситуације, политичка елита у једној земљи окреће леђа разликама и остварује консензус у име важног циља.“

Бугарска ће имати изванредну шансу да се њени национални приоритети подударе са општеевропским.

„На дневном реду је тема о енергетској независности Европе - каже Димитар Лилков. - Бугарска, заједно са Балтичким државама и Словенијом, пати од своје зависности од испорука гаса из Русије. Стварање ефикасног енергетског савеза у Европи било би од огромне користи за Бугарску и њена лидерска улога с тим у вези у 2018. г. може бити изузетна могућност.“

„Друга приоритетна тема је миграциона политика - надовезује се Велислав Иванов. - Тренутно Италија председава Европском унијом и то је једна од њених основних тема. Данас Бугарска, Италија, Кипар и Грчка сносе највећи терет миграционог тока из афричких и блискоисточних земаља. Садашњи општи европски оквир за савладавање тих проблема није ефикасан, а до краја деценије постоји реална могућност развоја солидарног система за преузимање и расподелу избеглица у свим државама ЕУ.“

Велислав Иванов и Димитар Лилков су категорични да је западни Балкан такође један од приоритета. Председавање Саветом ЕУ омогућује Бугарској да буде активна и на спољнополитичком плану – у процесу проширења. До овог тренутка наша земља није одговорила очекивањима Брисела да буде видљивији и конструктивнији играч на Балканском полуострву. И поред недавно најављеног од стране Жан-Клода Јункера петогодишњег замрзавања пријема нових чланица, Бугарска би могла да активније подстакне интеграционе процесе на западном Балкану, што је у њеном интересу и допринело би њеном угледу.

Превеле: Марина Бекријева, Александра Ливен