Гигински манастир Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана полако тоне у сумрак залазећег сунца. У процепу између неба и врхова Черногорске планине сунчеви зраци су обојили грађевине око старе цркве најпре у ружичасто, а затим у љубичасто. Као да је време стало. У том тренутку из новог дела манастира зачуло се монотоно појање. Почела је вечерња служба, али без оца Никанора, јер је јеромонах послом отишао у оближње село Гигинци па се још није вратио. Чекаће га за вечеру, јер у удаљеном од цивилизације манастиру влада строги ред, а свака акција и помисао неколицине његових обитавалаца подређене су Божијој вољи.
„Монаштво је својеврсно тајанство, то је тајанство спасења. То се не да објаснити речима, мора се доживети!“- овако отац Никанор одговара на моје питање зашто је запоставио успешну каријеру брокера на Волстриту да би потражио пут ка Богу у том забаченом месту. У трпезарији је топло и угодно, а ручно умешен хлеб је мирисав и хрскав. Вечера почиње молитвама и наставља се у пуној тишини, нарушаваној тек звецкањем посуђа и готово нечујним шапутањем гостију. Гигински манастир често пружа преноћиште поклоницима и случајним туристима који су се касно увече затекли у том крају. Овде нема телевизије, нема интернета и белосветске разоноде. Ако си решио да останеш који дан, мораћеш да зарадиш оброк дебелим радом у манастирском газдинству. Али то ће ти с друге стране пружити прилику да осетиш атмосферу тог светог места, да се упознаш са монасима и њиховим аскетским животом. Отац Никанор се са сетом сећа да када је дошао овде, није чак било ни струје, а о топлој води и грејању да и не говоримо. Овдашњи живот је суров. Зато што монаси живе према истим правилима као што и монашко братство на Светој гори.
„За личну молитву и богослужење одваја се време које је најпогодније за душу - објашњава отац Никанор.- Које је то време? Када је душа слободна, пред одлазак на спавање, и око 3 сата ујутро, пре изласка сунца. Овако је ноћ подељена на два дела – у првом се одмарамо, а у другом - устајемо и молимо се. Код нас није могуће да се литургија заврши после пола девет. Јер са изласком сунца почињемо да бринемо о манастиру и људима који овде долазе.
После четворочасовне ноћне литургије чланови братства пријањају на посао. У манастирској фарми гаје се козе, овце и 90 бивола. А еколошки сиреви, качкаваљ, вурда, и још сијасет специјалитета продају се у манастирској продавници. Захваљујући донацијама и средствима из европских фондова ремонтирају се зграде, подигнуте су нова звонара и црква, а стара се реновира.
Иначе, вишевековна историја Гигинског манастира пуна је превртљивости. Од оца Никанора сазнајемо да је основан још у 11-12. веку. За време османског ропства овде је постојала манастирска школа. У 18. веку Турци су спалили манастир, а нешто касније залагањем групе монаха из светогорског манастира Хиландар, Гигински манастир је васкрсао из рушевина и пепела. Уз помоћ тамошњих свештеника подигнуте су ћелије, привредне грађевине и стара једнобродна црква. У првим годинама социјализма у том манастиру су држали у заточеништву "народне непријатеље", а нешто касније трансформисан је у пионирски камп. И тако све док једног - не би се рекло лепог дана - оронуле манастирске ћелије нису претворене у… штале. Тек крајем 90-их година духовна делатност манастира је обновљена. Тада је почело обнављање газдинства и враћање одузете за време комунизма некретнине. Временом ово свето место се поново пробудило за нови живот, нудећи сваком госту који тражи пут ка себи и ка Богу, усамљеност и духовни мир.
Превела: Катарина Манолова
Историја музејског рада у Пазарџику почиње у другој половини 19. века, када је формирана збирка старина, новчића и црквених рукописа. Током година музеј је обогатио своју колекцију и данас, након више од 100 година, Регионални историјски музеј у..
На обали градског језера у Правецу недавно је своја врата отворио културно-историјски парк, који се простире на површини од 1,4 ха. Нова атракција „Булгеријаленд“, којом град Правец обогаћује своју туристичку понуду, нуди посетиоцима јединствену прилику..
Бугарска ће бити домаћин једног од највећих спортских догађаја – етапне бициклистичке трке Италије – Ђира д'Италије 2026. г. Ово је саопштио министар туризма Мирослав Боршош на заједничком брифингу с министром омладине и спорта Иваном Пешевим одржаном..