Домаћинства у Бугарској имају преко 2,7 млн кредита код неке банке. То је веома низак показатељ имајући у виду да у развијеним европским земљама скоро 2/3 становништва дугује новац кредитним институцијама. Свему томе треба додати и чињеницу да, у ствари, домаћинства са дуговима у нашој земљи не дугују ко зна колико велике износе – у просеку по 3.400 евра, укључујући и стамбене кредите чији су износи знатно већи од оних краткорочних потрошачких кредита.
Укупна задужења бугарских домаћинстава износе нешто више од 9 милијарди евра, што је преко два пута мање од њихове штедње. За разлику од задужености државе, која износи скоро 30 одсто БДП-а, ова бугарских грађана чини тек 22 одсто, док, на пример, у богатој и развијеној Немачкој она износи око 60 одсто.
Бугари у принципу воле да штеде и боје се дугова. О томе говори и стара бугарска народна изрека „Поверење свакоме, вересија никоме“. Наравно, данас су се ствари промениле и трговци и банке „бучно и наметљиво“ нуде свакојаке наводно повољне и примамљиве услове куповине на кредит и одобравања кредита. Рекламе о потрошачким и тзв. брзим кредитима сусрећемо малте не на сваком кораку, а за њихову доделу нису потребна скоро никаква обезбеђења. Али зато пак су њихове камате убитачне – крећу се око 10 одсто месечно. Било како било, 55 одсто новчаних обавеза домаћинстава је у облику потрошачких кредита, 45 одсто чине хипотекарни кредити.
Према подацима Бугарске народне банке, у последње време запажа се тенденција повећања броја кредита, тј. више је Бугара који се одлучују за подизање кредита. Објашњење ове појаве је пуно противречности. С једне стране, управо последњих годину-две дана наша земља доживљава период велике политичке и економске нестабилности, за незапосленост је карактеристично сезонско колебање, али ипак она остаје висока – 12 одсто. Због свега тога требало би да Бугари буду веома конзервативни и штедљиви, односно да сада купују само најпотребније ствари, а све остало може да причека. Ово, у ствари, потврђују сва социолошка и статистичка истраживања. Најречитији доказ за ову принудну штедљивост Бугара, који иначе воле луксуз, квалитет и комфоран живот, је раст штедње. Међутим, с друге стране, због несигурног и слабо плаћеног посла, због бриге о деци, жеље за сопственим кровом над главом и безбројних искушења која нуди тржиште, често пута многи прибегавају услугама банака да би задовољили своје материјалне потребе. Тим пре, што се управо последњих месеци запажа и снижење камата на кредите, који као да постају јефтинији и приступачнији.
Превод: Албена Џерманова
Треће издање Празника самардале одржава се 3. маја на централном тргу у Новој Загори. Мирисна биљка карактеристична за југоисточну Бугарску користи се као зачин, а бере се у мају када је садржај вредних супстанци у њеним листовима највећи. Биљка се одмах..
У главном граду Бугарске представљена је нова књига под насловом „Бугарске заједнице у Албанији и на Косову: Друштвено-политички процеси и демографске последице (1913–2024)” . Аутор ове обимне студије је доцент Спас Ташев, демограф са Бугарске..
Једна четвртина запослених у Бугарској нема уговор о раду, што указује на озбиљне размере сиве економије у земљи. Ово је, поводом 1. маја, Међународног празника рада, изјавио министар рада и социјалне политике Борислав Гуцанов, истичући да борба против..
Потпредседница земље Илијана Јотова, министар културе Маријан Бачев и градоначелник историјске престонице Црне Горе Цетиња Никола Ђурашковић свечано су..