Прилив избеглица из правца бугарско-турске границе остаје несмањен. Прихватни центри у Харманлију, Пастрогору, Љубимецу и Софији препуни су азиланата са Блиског истока. Већи део њих међутим не види своју будућност у сиромашној земљи каква је Бугарска и на свакојаке начине настоји да се дочепа западне Европе.

Група илегалних миграната покушава да пређе бугарско-турску границу у тешко приступачном подручју Елхова. Захваљујући термовизијским камерама Гранична полиција региструје тај њихов покушај, упућује патролни аутомобил, хапси их због повреде државне границе и води их на проверу у регионалној дирекцији полиције у Елхову. Пошто буде утврђен идентитет тих лица, она се пребацују у избегличке центре где морају сачекати решење о одобравању статуса избеглице. Ова реална ситуација коју је описао један службеник Граничне полиције понавља се скоро свакодневно на нашој јужној граници. Зато су тамо сконцентрисани избеглички центри. Димитар Славов, правник из Хелсиншког комитета у Бугарској, од самог почетка грађанског рата у Сирији брине о азилантима у прихватилишту у Харманлију, објашњава им поступак за стицање хуманитарног или избегличког статуса, саветује их.

"До прошле године у Харманлију избеглице су спавале под шаторима или у приколицама, није било струје, воде, медицинске неге, никаквог особља – сећа се Димитар Славов. - Касније ситуација се нормализовала. Сваки дан долази по тридесетак људи. Чак и сама регистрација која се врши уз помоћ 1-2 преводиоца одузима доста времена. Укупни број азиланата је иначе велик – само прошлог месеца било их је 2.150 људи."

Упркос видљиво бољим условима у Харманлију, азиланти нису задовољни. Жале се углавном на спори поступак одобравања или одбацивања захтева за избеглички или хуманитарни статус. Нови директор центра Марко Петров познаје свих 1.760 избеглица смештених тамо. 90 процената њих су Курди из Сирије. Велики део њих побегао је са породицом.

"Жале се на то да живе збијени на уском простору – каже Марко Петров. - Једна-две породице смештене су у једној просторији. Тежимо да бар свака породица буде у засебној соби, али је број места ограничен. Сваки дан долази између 80 и 100 људи, а нарочито у задња два месеца прилив је повећан."

Бугарска се налази на маршрути према западној Европи. То очито ставља на кушњу бугарске власти које су на почетку кризе биле неприпремљене за овакав доток миграната.

"Овај прилив избеглица на нашу границу са Турском јако оптерећује Бугарску – тврди Стојан Стојанов, директор регионалне дирекције Граничне полиције у Елхову. - То је европски проблем за који треба тражити заједничко решење. Један од циљева ЕУ је да једни другима помажемо у случају потребе, а не да су као што је сада случај - спољне границе подвргнуте притиску, то се односи на Бугарску, Грчку и Италију."

Основни проблем бугарских власти је тај да избеглице не улазе у земљу на граничним прелазима, већ илегално прелазе бугарску границу. Према Стојану Стојанову, разлог је тај што путују без пасоша. Илегални прелазак границе је кривично дело и он условљава релативно дуг поступак утврђивања идентитета миграната и објављивања решења о одобравању азила.

"Према нашим подацима и информацијама партнерских служби, тај прилив миграната је у целости организован – каже Стојан Стојанов. - Користе се услуге људи који илегално преводе избеглице и у том бизнису учествују како турски грађани тако и саме избеглице из Сирије, Авганистана и других земаља. Скоро сви имају посла са организованим криминалним групама. Концентрација ових лица која се баве пребацивањем миграната преко границе је углавном у Истанбулу и у већим градовима недалеко од бугарско-турске границе где се организује пребацивање миграната." 

Превела: Ана Андрејева