Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Добродошли у град Етрополе

Фотографија: архива

Етрополе је мали град. Удаљен је од Софије 81 километар североисточно. Импресионирају његове добро очуване куће из доба бугарског националног препорода. Неке од њих су претворене у атрактивне породичне хотеле и нуде добре услове за одмор у дивном амбијенту.


Међу знаменитостима града је сахат кула у центру која је изграђена 1787. г. Она је висока 20 метара и рађена је од речног камена и бигара. На почетку је грађена као одбрамбени торањ, али скоро век касније је претворена у градски часовник. У прошлости Етрополе је био познат као важно занатлијско средиште. У локалном Историјском музеју, који се налази на листи 100 националних туристичких објеката Бугарске, гости се могу упознати са јединственим предметима који сведоче о некадашњем животу мештана. А и зграда музеја је сама по себи архитектонски споменик. Кућа је подигнута 1853. г. и прво је била конак, а после Ослобођења тамо се налазила општина града, затим градски народни савет, а од 1968. године је претворена у Историјски музеј.

Више о граду Етрополе и богатој збирци музеја сазнајемо од његовог кустоса Тање Денове:


„У 10 изложбених сала представљамо културно-историјско наслеђе региона и града. Први досељеници у Етрополе су Трачани. Они су се ту настанили у 7-6. веку пре нове ере. Постоји неколико хипотеза о пореклу имена града. Једна је да је оно наследник трачке речи „етропара“ која значи „брза река“. Друга је везана за старобугарску реч „антрополе“ или „унутрашње, затворено поље“. Етрополе се налази на главним древним путевима, који повезују северну Бугарску и Дунав са Тракијом и Македонијом. То условљава и економско благостање града у прошлости. Преко различитих предмета покућства и накита у сали „Археологија“ приказујемо живот Трачана на нашем поднебљу. Током Првог и Другог бугарског царства Етрополе је био један од главних центара вађења гвожђа, бакра и злата. Касније, у 15-17. веку, град је постао центар рударства и металургије. У доба препорода овде се успешно развијају 42 заната, а град је био посебно познат по својим вештим мајсторима кујунџијама, казанџијама, кључарима итд. У централној сали музеја смо представили уметничко мајсторство Бугарке и њен смисао за лепоту. Поставка представља аутентичне костиме из нашег региона – типичну невестинску и девојачку градску одећу или тзв. „гизију“ – свакодневну кошуљу, исто као и мушку одећу. У прошлости Етрополе је био важно духовно и просветитељско средиште. А експозиција на другом спрату садржи дела етрополске калиграфско-ликовне школе из 17. века. “


Међу знаменитостима града Етрополе је и Арнаудовљева кућа из 1850. г. која је такође претворена у атрактивни музеј. Некада је она била дом локалног трговца Николча Арнаудова, док је данас она привлачно место за туристе жељне да се упознају са начином живота у типичној етрополској кући из 18-19. века.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Улазнице за Дворац у Балчику и Ботаничку башту продаваће се на једном месту

Министар културе Маријан Бачев и ректор Софијског универзитета проф. др Георги Влчев су нашли решење које ће олакшати туристима посету архитектонском комплексу „Дворац“ и Ботаничкој башти у Балчику. До сада су туристи морали да улазнице купују на..

објављено 15.7.25. 07.20

Софија и Пловдив у серијалу с Бетани Хјуз о највеличанственијим градовима на свету

Историја Бугарске је дубоко испреплетена са више култура и то је део њене лепоте, каже британска ТВ водитељка и историчарка проф. Бетани Хјуз. Ауторка документарних серијала је недавно представила свој филм „Блага Бугарске“ у централи Унеска у Паризу...

објављено 13.7.25. 10.30

Летњи фестивал на Витоши – планинске емоције и спортски изазови

У оквиру програма „Софија – Европска престоница спорта“ данас се на Витоши одржава Летњи фестивал. Организатори обећавају музику, спорт и емоције. И ове године планинарски дом „Момина скала“ („Девојачко стење“) ће се претворити у позорницу овог..

објављено 13.7.25. 09.10