Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Пут ка храму пролази кроз… Европу

БНР Новини
Фотографија: Йоан Колев

Реновирана црква у лепом селу Негушево отворила је врата за вернике на дан своје 130. годишњице. Црква Свете Параскеве је један од четири храма на територији општине Горна Малина, који су у потпуности обновљени захваљујући европском Програму за развој руралних региона. За њену реновацију је издвојено 430.000 лева. Само у протеклом програмском периоду из фонда тог Програма за православне храмове и манастире код нас је искоришћено 66,5 милиона лева. А међу најактивнијим у том погледу је Софијска област.

Средства су од огромног значаја за очување историјског и духовног наслеђа Бугарске, а посебно за њена мала насеља, јер се у градовима, макар и тешко, новац увек скупља, док у малим и скоро напуштеним селима храмови тону у заборав и препуштени су зубу времена.

„То није прва реновирана и освештана црква у Горној Малини, а није ни последња - каже члан Софијске епархије отац Серафим. - Ускоро очекујемо да буде коначно обновљен и храм у Саранцима, а у пролеће биће завршен и рад на пројекту реконструкције манастира Светог Илије у селу Белопопци. Желимо да реновирамо све цркве у општини, јер су оне дом Божији, место, где човек може да нађе утеху и силу. Због тога ваља да та света места поврате свој прави лик.“

Црква Свете Параскеве је изградио 1884. године чувени у овим пределима мајстор Никола Герман. Она је са класичном архитектуром, једнобродна, што је и карактеристично за већину храмова у оближњим селима. Грађена је од камена који је вађен у суседном селу. По речима сликара Михаила Танева, председника Црквеног старатељства, њена живопис је „диван пример касног црквеног фрескосликарства с краја 19 века“:

„Нажалост, у периоду од 1970. до 2000. украден је знатан део икона. Били смо приморани да их обновимо и да тако препородимо храм. Ове године обележавамо 130 година изградње храма, те због тога Црквено старатељство настоји да му да шансу да опстане бар још сто година. Надамо се и верујемо да улога и место вере нису изгубљени и да све што радимо има смисла. Управо вера ће нас и даље васпитавати и учити вековним културним и моралним вредностима, а људи који ће долазити у храм ће остати верни традицији.“

И људи заиста долазе у храм који их окупља у радосним и тужним тренуцима. Због тога и напори на његовом очувању и одржавању су заједнички и све у име будућих генерација. Мирјани имају и једну занимљиву идеју. Они планирају да приређују концерте црквене музике и изложбе у обновљеном и опремљеном разнобојном расветом дворишту цркве. Мештани су срећни да село обнавља своја најважнија средишта, а његов аутентични амбијент разлог је што је овде снимљено много бугарских филмова, међу којима су „Под јармом“, „Земља“, „Лаковане ципеле незнаног јунака“, „Енглески сусед“ и други. А да ли ће и обновљена 130-годишња црква такође постати декор новог филма, показаће будућност.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Јоан Колев




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Висока војно-поморска школа у Варни најстарија техничка образовна установа у Бугарској

Висока војно-поморска школа „Никола Вапцаров“ у Варни је обележила 144 године од свог оснивања. Она је најстарија техничка образовна установа у Бугарској, која се током година афирмисала као најугледнији центар за обуку поморског кадра. Од свог..

објављено 11.1.25. 10.20

Тишина, светлост и духовност: Клисурски манастир Свете Петке зими

Смештен међу брдима Љулин планине, Клисурски манастир Свете Петке привлачи својом тајанственошћу и духовношћу. Налази се на само 7 км од бањског одмаралишта Банкје, недалеко од села Клисура. Зими ова света обитељ као да још дубље тоне у тишину,..

објављено 9.1.25. 11.15
Помен у част жртава „Крвавог Божића“ у Софији, 7. јануара 2024.

80 година од „Крвавог Божића“

Данас се навршава 80 година од догађаја познатог као „Крвави Божић“. На данашњи дан, 7. јануара 1945. године, започело је масовно убијање и малтретирање хиљада Бугара у Вардарској Македонији због њиховог бугарског националног идентитета. Овај..

објављено 7.1.25. 08.05