Од јануара до октобра 2014. поднето је 135.000 захтева за добијање азила у европским земљама, што је за 50 одсто више у односу на претходну годину. То је постало јасно на одржаној у Софији међународној конференцији под насловом „Миграциони изазови Бугарске као спољне границе ЕУ.“

„Дугорочни циљ Владе Бугарске је изградња јединствене миграционе структуре и усвајање јединственог Закона о управљању миграцијама који ће на националном нивоу ујединити већ постојеће нормативне акте - рекао је у интервјуу за Радио Бугарска г. Красимир Ципов, заменик министра унутрашњих послова. - На краткорочном плану Влада ће радити на ажурирању Стратегије за миграције, азил и интеграцију за период 2011-2020. г. У најскорије време ће бити обновљен рад Националног савета за миграциону политику који је почетком ове године кабинет Пламена Орешарског, без образложења, затворио. На краткорочном плану су предвиђене измене Закона о Министарству унутрашњих послова Бугарске, а дирекција за миграције која је задужена за административну контролу страних држављана, биће одвојена од Главне дирекције граничне полиције као засебан одсек у оквиру МУП-а.“

Краткорочна перспектива налаже да се у потпуности промени Закон о азилу и Закон о странцима у Бугарској. Заменик министра Ципов је убеђен да је неопходно да се под хитно предузму одговарајуће кораке како би се кроз увођење две европске директиве у пакету са новим Законом о азилу и Законом о избеглицама постигла хармонизација националних прописа са европским законодавством.

Према Красимиру Ципову, праксом да се полицајци из унутрашњости земље службено упућују на границу ослабљује се безбедносни систем због погоршања криминогене ситуације. Из тог разлога предстоји повећање особља Главне дирекције граничне полиције.

„МУП тренутно припрема потребну документацију како би се Влади проследио предлог за изградњу још 131 километар заштитне ограде на граници са Турском - каже заменик министра унутрашњих послова. – Надам се да ће у наредних годину дана бити неких резултата. Поменута ограда би била од користи, ако се истовремено примењују друге политике. Једна од њих, и то на европском нивоу, везана је за повратак избеглица у земљу порекла. Нажалост, Бугарска се не може похвалити да је у последње две године постигла озбиљне резултате у том правцу.“

По речима Красимира Ципова, добри резултати из периода 2009-2013. г. нису искоришћени на најбољи могући начин у вези кризе са сиријским избеглицама. Постављена заштитна ограда дуж бугарско-турске границе, дуга 30 километара могла би бити адекватна мера, уколико су из буџета издвојена средства за тзв. добровољан повратак избеглица у земљу порекла. Бугарска још увек није израдила програме за ове активности које би се финансирале државним новцем. Красимир Ципов је убеђен да ће се након ступања на снагу Споразума о реадмисији особа са незаконитим боравком, који је прошле године закључен између ЕУ и Турске, миграциони притисак смањити. Према заменику министара Ципову, ништа мање важан је дијалог са дипломатским и конзуларним представништвима земаља региона северне Африке, с обзиром да има доста миграната из ових држава. Уколико они буду добровољно враћени у домовину, доћи ће до смањења броја тражилаца азила у Бугарској.

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева