Средногорје је планински ланац у саставу Старопланинске зоне и протеже се јужно од ње. Регион обилује сликовитим насељима и могућностима за пешачке туре у предивној природи Балкана. Нажалост, тај повољни за одмор и спознајна путовања регион још увек није довољно познат како бугарским, тако и страним туристима. Недавно су три локалне општине удружиле напоре у циљу привлачења више гостију. У ту сврху су њихове администрације разрадиле и реализовале пројекат под насловом „Средногорје – популарисање регионалног туристичког производа и маркетинг дестинација Мирково, Чавдар и Златица“ уз финансијску подршку оперативног програма за развој региона.
Каква је идеја пројекта сазнајемо од његовог координатора Дима Тодорова:
„Пројекат обухвата три општине, при чему тежимо да покажемо оно што по нама није познато широкој јавности. Жеља нам је да превазиђемо транзитну вожњу подбалканским путем који повезује Софију са Бургасом на Црном мору. Људи који га користе понекад свраћају у Копривштицу и тако завршава њихова посета нашем региону. А овде има више места које вреди размотрити!“
Интересовање туриста изазива археолошки парк „Тополница“ у општини Чавдар. Његова поставка приказује разоткривено на територији општине рано неолитско насеље и радионицу за камене и керамичке предмете. Гости могу да преноће у реплици неолитског насеља.
У општини Златица туристи могу да размотре Сахат кулу из 1777. г., која је висока 17 метара, као и споменик Априлском устанку у пределу „Боиштето“.
„Желимо да подстакнемо и пешачки туризам на територији наших општина - каже Тодоров. - Разрађујемо могућности за сеоски, еколошки и археолошки туризам. Овде су видљиви трагови из доба турског ропства, као и остаци старих римских тврђава. Интересовање изазива и сачувани древни римски пут. Припремамо етно-пакете са могућношћу за боравак у сеоским кућама. Идеја је да се туристи одмарају у аутентичним условима у планинским селима и око града Златица. Очекујемо како ауто-туристе, тако и љубитеље пешачења и планинарења. Наше општине су на путу трансевропског пешачког коридора, који повезује старопланински врх Ком са ртом Емине на Црном мору. Тако да многи туристи који се њиме крећу, свраћају у планинске куће на територији дотичних општина. Очекујемо и много гостију који би нас посетили како би се изблиза упознали са историјом и географијом Бугарске.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: srednogorie.place
Ове године се навршава 100 година од првог обележавања Празника планине Риле. Из ње извиру неке од најдужих и најдубљих река на Балканском полуострву – Марица, Искар и Места. На њеној територији налази се преко 120 природних језера, од којих већина..
Можете их видети високо у планини или на морској обали, под крошњама дрвећа или под звезданим небом. Реч је о једној релативно новој појави у бугарском туризму – тзв. глампингу или урбаном камповању које подразумева боравак у природи, али у потпуном..
У првом кварталу 2025. године забележен је раст туриста у Софији од 11% у односу на исти период 2024, јавља БТА, позивајући се на податке општинског сајта Visit Sofia. У периоду од јануара до јуна нашу престоницу посетило је преко 647 хиљада..
Можете их видети високо у планини или на морској обали, под крошњама дрвећа или под звезданим небом. Реч је о једној релативно новој појави у бугарском..
Ове године се навршава 100 година од првог обележавања Празника планине Риле. Из ње извиру неке од најдужих и најдубљих река на Балканском полуострву..