Ових дана су директор болнице „Пирогов“ доц. Стојан Миланов и министар здравља Петар Москов отворили обновљену Клинику за дечју анестезиологију и реанимацију Универзитетске болнице за ургентну медицину „Пирогов“ у Софији. Клиника је обновљена захваљујући средствима Министарства здравља и многих донатора, међу којима је било и анонимних, и не на последњем месту, захваљујући напорима болничког особља које је успело прикупити милион лева (око 500.000 евра).
Проф. Надежда Гаврилова, шеф клинике и специјалиста са више од тридесет година радног искуства у тој болничкој установи, подсетила нас је какви су били услови на клиници пре него што је била обновљена:
„Спрат на коме се налазе Одељења дечје реанимације и дечје хирургије изграђен је у периоду од 1948 до 1987. године. До данас на њему је био урађен само један ремонт када је била обновљена подна облога. Према тадашњим стандардима у изградњи операционих сала и реанимација, подови и зидови требало је да буду обложени керамичким плочицама. Познато је да су фугне погодно тло за развој бактерија и гљивица, а реанимације су посебно осетљиве на унутарболничке инфекције. Стога је обнова клинике била преко потребна не само због њене модернизације, већ и због потребе за повећањем хигијенских мера. Пошто зависимо од Министарства здравља, ми смо чекали скоро годину и по дана да нам додели средства за замену старе медицинске апаратуре, операционих столова, апарата за вештачку вентилацију. На нашу велику срећу, на овој клиници живот ниједног пацијента није био изложен ризику, што особље кошта пуно живаца и енергије. У ствари, то је и најдрагоценији потенцијал који имамо, пошто су то људи који упркос свему воле и савесно обављају свој посао."
Како је дошло до тога да болничко особље прикупи додатна средства за обнову клинике?
„У наведене сврхе је Министарство здравља издвојило 630.000 лева (око 315.000 евра) - каже проф. Гаврилова. – Тај износ није био довољан за обнову апаратуре, а ми смо хтели да заменимо и опрему која обухвата апарате за прање и стерилизацију инструмената, вентилацију операционих сала, јер нигде у свету нећете видети да се операциона сала или реанимација проветрава отварањем прозора. Хотице или нехотице, медицинско особље које ради у „Пирогову“ постало је највећи донатор обновљене клинике. Мислим да се сви можемо поносити тиме.“
По речима проф. Гаврилове, на клиници ће се обављати и нове делатности. У сали, посебно опремљеној за ендоскопску хирургију, изводиће се мини-инвазивни хируршки захвати. На клиничко лечење ће се примати деца која пате од тешких неуролошких обољења, а којој је потребна реанимација – реч је о малишанима са енцефалитом, мишићном дистрофијом и можданим ударом. У Софији не постоји друго одељење за интензивно лечење и негу на коме се могу лечити мали пацијенти који пате од наведених болести. У Бугарској немамо специјализовану дечју болницу.
Питали смо проф. Гаврилову шта би желела да се у 2015. години догоди у области здравства?
„Волела бих да промене буду реалне и опипљиве, јер у последњих тридесет година сви само говоре, а ништа не раде."
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Овог лета, 200 бугарских ученика узраста од 11 до 15 година имаће прилику да учествује у престижним Насиним космичким камповима у Турској. Ово је за Радио Варну изјавила Диљана Георгијева, програмски менаџер програма Space Camp Türkiye 2025 ,..
После скоро 80 година, у Бугарској је формирана нова гнездилишна колонија угроженог кудравог пеликана. Птице су населиле вештачка острва, која је изградило Бугарско друштво за заштиту птица у зони „Комплекс Мандра-Пода“, делу еколошке мреже „Натура..
Пловдив се нашао на шестом месту листе градова са највећим саобраћајним гужвама у свету, иза Мексико Ситија, Бангкока и Букурешта, док је Софија на 52. позицији. Истраживање је спровела агенција „Том Том“, чији су представници прешли 700 милиона..
Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава..
Након што су сличне акције спроведене у Хрватској, Грчкој, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, четири..