Недавно је познати бугарски градитељ инструмената Апостол Калоферов навршио 70 година. Празник је обележен концертом уз учешће музичара светског гласа који су свирали на инструментима израђеним у његовој радионици на периферији Софије.
Калоферов је занат наследио од свог оца који је победник неколико међународних такмичења и познати у Европи и свету виолинар. Својим радом он је допринео развоју виолинарства у Бугарској.
„Моје детињство је везано за професију мог оца – каже Апостол Калоферов. – Као дете играо сам у дворишту испред радионице, а његови клијенти су стално говорили: „Иванов син ће вероватно постати виолинар“… Завршио сам техничку школу за обраду дрвета и унутрашњу декорацију на смеру за резбарство, а касније и Академију ликовних уметности. То ми је пуно помогло у мом будућем раду и развоју као градитеља инструмената.“
Према Калоферову, најбитније је одабирање комада племенитог дрвета, јер од дрвета умногоме зависи будући звук инструмента. У 18. веку – у доба Страдиварија и кремонских градитеља инструмената, дрво јавора и смреке афирмисало се као убедљиво најбоље за градњу кутије виолине: горња даска је од смрековине, а доња – од јаворовог дрвета. Свакако морамо се похвалити да се дрвни материјал на Балкану истиче по томе да даје посебан квалитет тону, а то зависи од климе, тла… Апостол Калоферов за своје инструменте користи смреку са подручја планине Родопи, а јавор са подручја Старе планине. По њему, за израду гудачких инструмената најбоље је дрво са 1.000 м надморске висине, из густе шуме, старо бар 100 година. Ево шта нам је он испричао о виолинарству:
„Виолинарство је познато и као „градња виолине“. И то није случајно. Виолина се заиста гради. Она је мали архитектонски производ - минијатурна кутија, састављена од више елемената. Свакоме од њих треба посветити посебну пажњу, јер ништа није безначајно - све има своју функцију: ф-отвори, странице које су састављене од дужица итд. И замислите – овај фини инструмент тежине од 200 до 300 гр има веома дуг живот који траје више од живота неколико генерација. Због тога се он израђује веома пажљиво и са пуно љубави.“
Некада је Апостол Калоферов занат учио и у Француској, код светски познатог градитеља виолина Жана Бауера /Jean Bauer/.
„Била је то моја велика срећа – указала ми се прилика да занат учим код познатог у свету градитеља виолине. Упознали смо се 1972. г. на Међународном такмичењу „Краљица Елизабет“ у белгијском граду Лијежу. Он је био председник жирија, а ја сам освојио сребрну медаљу /прва награда није била досуђена/. Тада ми је он понудио да стажирам код њега. Тамо сам научио традиционалне технике градње виолине. Код мог оца сам већ савладао новије технике и тако сам имао дивну шансу да их комбинујем, што сматрам да има велики допринос мојој популарности и у нашим данима.“
Апостол Калоферов је израдио преко 250 инструмената, а већи део њих продао је у Француској. Његове виолине поседују истакнути наши виолинисти Георги Бадев и Ангел Станков.
Син виолинара - Иван, је завршио чувену интернационалну школу „Антонио Страдивари“ у Кремони, Италија. „Увек сам говорио да сам ја срећан син, јер сам наследио очеву професију, а двоструко сам срећнији због чињенице да је и мој син наставио породичну традицију“, рекао је поносно градитељ инструмената Апостол Калоферов.
Превод: Албена Џерманова
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..
Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара . Као и у претходним годинама, окосницу најбучнијег и најживописнијег зимског фестивала у Европи, чине сурвакарске групе из околине Перника...
Испред Министарства заштите животне средине одржан је протест грађана и активиста поводом најава о смањењу територије парка природе „Плаво камење“ и изградњи насеља у његовим оквирима. Защитници природе упозоравају да би ови планови могли довести до..
Поводом предстојећег Националног празника – 3. марта и 147 година од ослобођења Бугарске од османске власти, Регионална библиотека „Георги Сава Раковски“ у..