Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Попричајмо о нафти

Фотографија: архива

Од јула 2014. године се цена нафте на светском тржишту од 110 америчких долара по барелу срозала чак и испод 50 долара што се у пуној мери одразило на целокупну ситуацију у свету и на његов даљи развој. То је погодило све, укључиво и Бугарску, која је имала лоше искуство са обустављеним пројектом изградње гасовода „Јужни ток“.

У Бугарској се не вади нафта, али су зато недавно почела истраживања налазишта конвенционалног гаса и нафте на југу земље која се очекују да потрају две године.

Прво ће бити истражена подручја општина Свиленград, Маџарово, Харманли и Љубимац. Овај терен је део нафтно-гасног басена који обухвата делове територија три земље – Бугарске, Грчке и Турске. Само у Турској су у поменутом подручју пронађена 24 гасна и 3 нафтна налазишта.

На основу напред наведених чињеница постаје јасно да ли и колико нам је наштетило обустављање пројекта „Јужни ток“. Замислите само у каквој смо се ситуацији могли наћи у случају да смо имали лежишта ове драгоцене сировине која извире из земљине утробе. Истини за вољу, услед пада цене петролеума, највеће негативне последице трпи Русија…

Преполовљена цена нафте није резултат „политичке конспирације“, већ последица споја неколико фактора. САД су прво удахнуле живот својој посусталој привреди, уследило је јачање долара што је било најозбиљнији окидач пада цене нафте. Смањена је и светска потражња за енергијом, углавном у развијенијим земљама. Сједињене државе имају довољно залиха енергије и чак извозе део властитих ресурса.

У Европи и Јапану је такође забележен пад потражње. Јапан је чак прибегао мери обнове нуклеарне индустрије и смањења обима увоза. Срозавање цене у сектору, наравно, донело је са собом негативне последице по САД, али из бројних економских и политичких разлога, западно од Бугарске пад цене нафте је добра вест, јер захваљујући томе западне земље врше притисак на режим у Москви и користе прилику за опоравак властитих привреда. Дакле, ниска цена нафте наноси много већу штету Русији него санкције које су јој наметнуте. То што се цена нафте стрмоглавила и преполовила довело је до великих губитака Русије, али без обзира на то она не планира да смањи производњу нафте и гаса. Москва неће стати не само због чињенице да производња енергије заузима изузетно битно место у животу земље, већ и због тога што је она сувише много уложила у ту индустрију да би сада олако одустала од ње. А уколико не задржи досадашњи статус кво и не повећа обим производње, Русија неће моћи да поврати уложена средства, што би могло да резултира дубоком економском и политичком кризом. Осим тога, уколико Кремљ настави да повећава производњу енергије, то би могло значити само једно – да Путин неће попустити пред Западом и браниће интересе Русије до последњег часа.

Данас Кина је са реформисаном привредом и њена потреба за нафтом у дугорочном плану постаје све мања. Тренутно су у земљи у току свеобухватне реформе и економска трансформација, а пад цене „црног злата“ јој омогућава да маневрише и развија високоефикасне чисте изворе енергије који ће постепено истиснути оне који загађују природну средину. Индија још увек има слабу инфраструктуру тако да, краткорочно гледано, мало је вероватно да ће смањити своју зависност од угља као главног извора енергије.

Чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) чак и не размишљају о смањењу обима производње. С друге стране, Саудијска Арабија, земља која обећава да у будућности може да постане један од водећих произвођача нафте у Персијском заливу, окренула је у своју корист ојачани долар и слабу потражњу и на рачун ниже цене задаје ударац производњи гаса из шкриљаца и нафте која представља главну претњу по њену привреду. На овај начин ће се цена за барел задржати испод 75 долара и индустрија гаса из шкриљаца неће профитирати од настале ситуације.

Пад цене нафте има и своје негативне стране. Већина људи је забринута да ће даље појефтињење цене петролеума довести до нове, дуготрајније политичке, економске и финансијске кризе, с обзиром на то да је цена дуго времена била стабилна. У последњих десет година енергетика је постала омиљени сектор инвеститора, а посебно велику популарност је стекла експлоатација гаса из уљних шкриљаца и нафте.

Ако је распад Совјетског савеза имао позитиван ефекат на свет и његов развој, идеја о разарању Русије се у најбољем смислу може назвати једино немарношћу.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Владимир Малинов

Министар енергетике сазнао о продаји „Лукоила“ из медија

Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..

објављено 6.11.24. 15.09

FT: „Лукоил“ продаје рафинерију „Нефтохим“ у Бургасу катарско-британском конзорцијуму

Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..

објављено 6.11.24. 11.35

Европска перспектива за бугарску металургију и рударство

Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..

објављено 6.11.24. 09.25