Млади глумац из Позоришта лутака у граду Монтани Хари Белов постао је главни иницијатор и покретач једног занимљивог пројекта - стварања ромског позоришног студија „Суно“ за младе глумце почетнике ромског порекла, старости од 13 до 17 година. Заједно са удружењем „Нова будућност“ Хари Белов је предложио идеју о пројекту ромском едукативном фонду у Букурешту и одговор није закаснио – пројекат је одобрен за финансирање. Као битан услов за одобрење будућих глумаца издваја се добро познавање бугарског језика – језичка култура, јасна дикција, као и да буду добри ђаци.

На аудицију су дошла деца из обе ромске махале у граду Монтани, северозападна Бугарска. 9 њих има шансе да буде одобрено – колики је и број улога у представи. Главни циљ је да се побуди интересовање младих за уметност, да се дотакну неког другог света који их може у потпуности променити.

„Одлучили смо да поставимо комад „Вражалец“ (у преводу: „Врач“) Стефана Лазарова Костова, који је настао пре више од 80 година, али о коме сасвим оправдано можемо рећи да је безвременски - прича Хари. - Не знам да ли то говори добро о нашем развоју као нације. Нажалост, овај комад није нашао место у наставном плану у школи. Идеја нашег пројекта није само да стварамо уметност, он има и образовни циљ.“

У комедији „Вражалец“ у жељи да се обогате становници једног живописног села постају жртве једног старог преваранта. У представи је сачуван архаични говор како би све звучало што аутентичније, а то је био још један у низу изазова за младе глумце. Име ромског позоришног студија „Суно“ у преводу са ромског гласи „сан, машта“. За младог глумца Харија Белова који је пре 13 година први пут крочио на сцену захваљујући другом, сличном пројекту, ово је један остварени сан.

„Бавити се позориштем није лако - сматра редитељ Хари Белов. – Али оно свакако треба да буде лепо, да буде магија и бајка. У овим тешким временима у којима живимо главни задатак позоришта је да људе макар на кратко поведе у један бољи и шаренији свет, далеко од сивила убрзане свакодневице.“

Представа је претпремијерно приказана у Лому. То није нимало случајно, пошто је руководилац пројекта инсистирао на томе да деца крену од града где је давне 1856. постављен први позоришни комад, мелодрама „Многострадална Геновева“. Уследиле су представе у граду Монтани и у Дворцу деце у Софији. Млади глумци награђени су аплаузима и подршком публике. Сузе у очима гледалаца после представе најбољи су доказ за лепе емоције које глумци преносе на публику.

„Надам се да ћемо обезбедити довољно средстава за даље промовисање наше представе како би се оправдао уложени труд деце - рекао је Белов. - Немојмо заборавити културу и образовање када је реч о представницима ромске заједнице код нас. У свету су познати многи уметници Роми, док је код нас број институција, које покушавају да их на неки начин подстакну и подрже, заиста скроман. А једино тако ћемо Ромима омогућити да испоље свој таленат. А главна порука нашег комада је да се вратимо изворним вредностима.“