Уместо да бугарска економија профитира од прилива страних држављана који траже азил, земља прави додатне трошкове за њихово издржавање који представљају велики терет за ограничени државни буџет. Другим речима, уместо да има економску корист од радне снаге из иностранства, Бугарска троши средства. У земљи тренутно борави око 6.000 избеглица, али се са доласком пролећа очекује нови имиграциони талас. Избеглице махом долазе са Блиског и Средњег истока и из Северне Африке, а већина њих на Бугарску гледа као на транзитну тачку на путу ка богатом Западу.

Међутим, све је мање оних који успевају да дођу и остану у западноевропским земљама, јер, према правилима ЕУ, избеглице морају бити враћене у прву земљу чланицу Уније која их је примила. Очекује се да ће ове године из западне Европе у Бугарску бити враћено скоро 3.000 избеглица. Међутим, недавно је комесар за људска права Савета Европе Нилс Муижниекс рекао да Бугарска мора да гледа на избеглице као на лица са сталним, а не са привременим боравком и да прилагоди своју политику интеграције миграната. Изгледа да исто мишљење дели и вицепремијер Меглена Кунева која је такође објавила да предстоје значајне промене у приступу државе избеглицама и стварање државног органа за координацију мера и политика према њима, који ће бити заједнички за све ресоре који се баве овим проблемом.

„У овој етапи је мало тешко да говоримо о интеграцији – каже Мохамад Ез из Асоциације сиријских избеглица. – Да би се избеглице интегрисале, требало би да одмах по доласку у земљу започну да уче бугарски језик. Док бораве у камповима, оне не уче бугарски и ништа не знају о Бугарској. Ако их пустите у град, изгубиће се. Када говоримо о интеграцији, треба имати у виду да се овим људима мора обезбедити смештај, обука за посао, могућности за учење језика. Међутим, после добијања избегличког статуса, они се практично нађу на улици, морају сами да се сналазе, да траже стан и посао, да се интегришу, а како се то ради?“

Већина имиграната су сељаци протерани са својих фарми, нискоквалификовани и нискообразовани радници. Према бугарским експертима, они могу бити досељени у напуштена села где би се могли бавити неким пољопривредним пословима. Међутим, међу њима има и људи са бољим образовањем и професионалним вештинама, какви су потребни бугарској привреди. Управо на њих усмерена је нова иницијатива неколико великих општина у Југоисточном региону Бугарске, на челу са просперитетним црноморским градом Бургасом. Оне су у јануару покренуле јединствену за земљу иницијативу, везану за привлачење образованих и висококвалификованих имиграната. Пројекат је финансијски подржан од стране ЕУ и предвиђа креирање информационе платформе о тржишту рада на територији Југоисточног региона. Она ће омогућити послодавцима да нуде слободна радна места како би се подстакло запошљавање образоване и квалификоване радне снаге.

„Међу избеглицама има људи са високом школском спремом који говоре енглески – каже Мохамад Ез. – Познајем многе од оних који су успели да се интегришу, зато што имају жељу. То је свакако питање жеље. Иначе, већина избеглица не жели да учи бугарски језик јер се нада да ће, након што стекне статус, отпутовати у Немачку. И то не зато што им се Бугарска не допада, већ зато што не би могле да преживе. Овде избеглице комуницирају са људима, а тамо је социјални живот досадан, али обезбеђен.“

Остаје да се види да ли ће овај пројекат имати неке практичне резултате и бити подстицајан пример за друге регионе Бугарске у циљу боље економске интеграције избеглица у земљи.

Превела: Марина Бекријева