Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Никол истиснула Николину, а Стефани – Стефанку

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Стефана, Иванка, Петрана,или Никол, Жаклин, Катрин? Георги, Николај, Христо, или Дејвид, Антоан, Алекс? Зашто су последњих година Бугаримасовно почели да дају својој новорођеној децистрана, нетипична за нашу културу, а понекадчак и накарадна имена? Одговор је једноставан – у питању је мода. Модерно је рецимо да ти се ћеркица зове Дениз. Шта од тога да се по правилуженска имена у бугарскомјезикузавршвајуна самогласник „а“ и да ће се њихово дете често пута налазити у конфузним ситуацијама. Присутна је међутим ипотпуно супротна тенденција, везана за преоткривањестаринских бугарских имена, која се могу открити у уџбеницимаисторије.

Лингвисти суједнодушни – за још коју годину биће нам све теже и теже да се по именима препознајемокао Бугари. Довољно је да уђеш у неку средњошколску учионицу. Бићеш буквално препаднут невероватним бројем Викторија, Александра и Габријела. У последње време модерна су и кратка, „минималистичка“ имена као што су Нија, Аја, Деја за девојке или Ник, Део и Алекс за момке. Другим речима, када треба да да име својој новорођеној беби, Бугаринје отворен за свакојаке„егзотичне опције“. Као резултат тога таква лепа и карактеристична за наше поднебљеимена, као што суЈордан, Тодор, Васил, Атанас остају у другом плану. Добра вест је дасе у последње време запажа повећано занимање за наше историјске коренеуслед чега су наши људи масовно почели да својој деци дају имена бугарских владаракао што суТервел, Калојан, Крум, Пресијан, Борис и сл. Модерна су и дупла имена, која су била карактеристична и за средњовековне бугарске владаре:Иван-Асен, Иван-Александар, објашњава проф. Ана Чолева са Института за бугарскијезик при БАН. Према њој и дан данас је широко распрострањена традиција да свом детету дајемо име деде или баке. Међутим, она више важи за новорођену мушку децу, а предност у том погледуимају свекар испред таста и свекрва испред таште.

- Данас традиције нису оно што су некад биле, каже проф. Чолева. Млади све ређесклапају грађански брак и не осећају се обавезним дапродуже традицију. Бирају име које им се допада, зависно од тренутног модног тренда. Немојмо заборављати да је тоглобална тенденција, која важи за цео свет. Дајући свом детету неко име по западном узору, Бугари се увелико надају да ће му то помоћи да се лакше интегрише и просперира у иностранству.

Тежња многих Бугара да свом новорођеном детету одаберу неко космополитско име које би му помогло да се успешно реализује у свету, довела је до занимљивих и трајнихтрансформацијапопуларнихнаших имена. Тако сеНиколина претворила у Никол, Стефанка – у Стефани, а Иванка – уЈоану. Иначе,типично бугарска имена која се још увек најчешће одабирају су: Калина, Раја, Елена, Десислава. Прилично смо конзервативнији у погледу мушке деце код којих ћете и дан данас најчешће срести имена као што су:Иван, Димитар, Никола, Стефан, Георги и сл. Одувек се веровало у чаробну моћ имена, које је уједно представљало и својеврсну поруку и жељу. Тако је и дан данас,сматра проф. Чолева. Тиме се може објаснити популарност различитихимена, везаних за представу о лепоти, као што су Румен или Румјана, или за цвеће и биље као што суЈавор, Јасен, Цветелина, Маргарита и сл. Можда је управо зато Цвети међу најомиљенијм пролећним празницима.

А иначе бугарска традиција именовања деце је богата, древна и пуна симболике. Некад давно, када је смртност међу децом била висока,преовлађивала су имена за здравље као што су Здравко или Живка. А у породици у којој су деца често умиралановорођенче је добијало име Трајчо, Стојан или Стојна,санадом да ће„истрајати“, да ћеостати на овом свету. Било је ништа мање важно да дете доноси радост, зато субила широко распрострањена имена као што су Радко, Рајка, Рада и сл.

- Поред тога што су имена деце била израз одређене жеље, Бугари су често бирали за своју децу имена која ће их штитити од несрећа, наставља проф. Чолева. Понекад су им давали тзв. ружна имена, да би их чувала од злих очију:Грозјо, Црњо или Гарчо, од речи гарав, као заштиту однесрећа. А кад би се у некој породици рађаламахом женска деца, последњој рођеној девојчици би дали име Доста или Достена,у нади да ће се од тада па надаље рађати само мушка деца, пошто је за Бугарина било јако важно даму мушка деца продуже род. Кад би се у некој породицинародило пуно деце, последње је добијало име Запрјан, односно Запрен, да би и остало задње. Док имена као што су Влкан, Огњан, Пламен израз су жеље да дечаци буду храбри и непобедиви у животу итд.

Сва та богата ризница типичних бугарских имена која су наша спона са прошлошћу и прецима, препуштена је забораву, због нездраве амбиције да се „глобализујемо“,уводећи у наш језик нека страна имена, која су потпуно неспојива са нашим традицијама и менталитетом. Међутим, како је то још средином прошлог века приметио Маршал Маклуан, духовни отац термина глобализација: "Свет постаје глобално село". А једна од неминовних последица тог процеса је и унификација. На срећу или несрећу, ми Бугари не чинимо изузетак у том погледу.

Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Велико Трново – историјски град младог духа

Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..

објављено 13.11.24. 11.45
Ана-Марија и Катерина Андрееве

Нова интернет платформа помаже повратницима да се што брже снађу и интегришу

У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...

објављено 12.11.24. 12.05

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42