Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Фолклорна симболика мартенице

БНР Новини
Фотографија: архива

Први март је један од омиљених датума у празничном календару Бугара. Он је весник надолазећег пролећа, дан када се најближима и пријатељима са пуно љубави поклањају мартенице – традиционални украси од испреплетене црвене и беле вунице или конца који се носе на одећи или вежу око руке попут наруквице. Верује се да доносе срећу, здравље и дуг живот и штите од урока. И млади и стари их носе све док не виде прву ласту или роду, а онда их завежу на гранчицу неког процветалог пролећног дрвета. Мартенице су уједно и пригодан начин да одобровољимо Бабу Марту – митску старицу превртљиве ћуди, баш као и време током марта. У традиционалним представама Баба Марта се везује за женско начело – не само због честих промена распложења, него и због њене снаге да сваке године удахне нови живот природи која се полако буди из зимског сна.

Мало ко данас размишља о томе да поред тога што је жељени поклон и леп пролећни украс, мартеница је симбол древног значења и чаробне снаге. Први март је онај моменат године, који се прихвата као граница између зиме и пролећа и симболично тумачи као прелазак из смрти у живот, из неплодности у плодност и родовитост. Зато се тај период сматра опасним, али истовремено и погодним за нарицања за здравље, добробит, љубав и брак. Управо таква је и симболика мартенице – с једне стране, чува од злих сила и несрећа, а с друге стране доноси здравље, снагу и плодност.

Наши преци су израђивали те јединствене рукотворине од вунице или конаца. Класична комбинација је од црвене и беле боје, али су познате и другачије варијанте. У неким крајевима земље си их правили од плаве и беле вунице (обично за мушка деца), или плаве и црвене (околина Софије и Мелника). Мартенице чак могу бити и једнобојне – скроз беле или скроз црвене, а у Родопима су популарне разнобојне мартенице - као да је у њих уткана дуга. Понекад се од белог и црвеног конца израђују минијатурне фигурице традиционалних народних јунака – Пижа и Пенде.

У прошлости су мартенице носиле не само на рукама, него и око врата, на ногама, испод рукава кошуље – изнад лакта, испод појаса, па чак и у гаћама код мушкараца и неожењених момака. Сва ова места нису случајно изабрана, то су зглобови, који повезују одређене делове тела и сматрају се нејаким и угроженим, па им је управо зато потребна заштитна снага мартенице.

Према древној традицији најчешће су за израду мартеница задужене старије жене, али има и изузетака, рецимо у неким крајевима девојка израђује мартеницу као посебан љубавни дар свом вољеном момку. Мартенице су везивали не само на људе, већ и на стоку – за здравље и плодност.

Фотографија: БГНЕСОбично се бела и црвена боја мартенице тумаче као симбол женског и мушког начела, пасивног и активног, чистоте и животне снаге. Индикативна је чињеница да су ове боје са истом симболиком присутне и у свадбеним обредима. У многим крајевима Бугарске млади улазе у свој нови дом следећи пут црвене нити или мартенице. Преплитање беле и црвене боје уочљиви су и у одећи младих: млада је са белом прегачом око које је намотан црвени појас, а младожења је са црвеним појасом и увученом у њега белом марамом. Као да су младожења и млада „живе мартенице”, попут фигурица Пижа и Пенде. Везу између мартенице, зачећа и рођења доказују и неки специфични народни ритуали, код којих се црква опаше дугачком мартеницом за срећан брак или за зачеће, а пелене новорођенчета повијају се повојем од усуканог белог и црвеног памучног конца.

Превела: Катарина Манолова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хор „Беле руже“ – Пескара, Италија

Стиже прво издање Фестивала бугарских фолклорних састава у иностранству

Велико Трново ће од 23. до 26. јула постати престоница традиционалних игара, песама и мелодија у извођењу фолклорних састава које су наши сународници формирали ван матице. Догађај се одржава у организацији Асоцијације бугарских фолклорних састава у..

објављено 21.7.25. 11.41

„Коло крај извора“ у Велинграду – када традиција извире из срца Родопа

И ове године Велинград позива све поштоваоце бугарског фолклора да се ухвате у коло крај чувених минералних извора града. У суботу и недељу, 12. и 13. јула, централни трг Велинграда биће испуњен звуцима гајди и тапана током 12. издања Фестивала..

објављено 12.7.25. 08.50

Ансамбл „Орфеј“ из Крџалија представља Бугарску на фестивалу на Косову

Ансамбл народних игара „Орфеј“ при Дому културе у Крџалију представиће Бугарску на Међународном фолклорном фестивалу „Новорођени“ у Приштини, преноси БТА. „Циљамо високо и мислимо да ћемо програмом који смо спремили одушевити фестивалски жири,“..

објављено 3.7.25. 17.45