25. фебруара Државна агенција за Бугаре у иностранству шесту годину заредом организовала је свечаност проглашења „Бугарке 2014.“, признања по имену Свете Злате Мегленске, светице која је на неким иконама у бугарским црквама приказана у народној ношњи. Живела је за време османске владавине, а Турци су је погубили зато што је одбила да се одрекне хришћанске вере. Тако је остала у свести народа као оличење бугарског духа и достојанства.

Одликовање „Бугарка године“ представља бронзану статуету – стилизовани лик Свете Злате Мегленске. Додељује се за допринос развоју и неговању националног и културног идентитета у бугарској дијаспори. Номинације се могу поднети како из Бугарске, тако и из иностранства. Ове године за награду Државне агенције за Бугаре у иностранству предложено је 29 наших сународница из 17 земаља.

Ево шта је о тешком избору рекла Ањута Качева, члан Управног одбора БНР, представник жирија:

„Док сам и ове године слушала образложења номинација и све оно што Бугарке у свету раде, схватила сам да домовина није географски појам. Она обухвата и сва жива огњишта која ти људи одржавају – то су Бугари који уграђују делић свог времена и самих себе у темеље бугарске државе и тако чувају и негују бугарску културну заоставштину, бугарско историјско памћење, бугарски идентитет и традицију. У том смислу они повећавају културни обухват Бугарске. Ја се посебно занимам за положај жена и с тим у вези хтела бих да подсетим како је ван Европе премало места где жена заиста има могућност да буде личност и ужива право на достојанствен лични, јавни и професионални живот. Зато сам срећна што Бугарке у свету, захваљујући свом таленту и својим залагањима, раде у прилог успостављању боље равнотеже у том погледу. Имали смо прилику да видимо допринос 29 њих и зато нам нимало није било лако да одликујемо само једну!“

Улога Бугарки је посебно уочљива у дијаспори. Бугарски језик је тамо очуван и негује се више стотина година захваљујући његовој употреби у породичном кругу, а заслугу за то имају првенствено жене. Без бугарског језика није могуће очувати бугарски културни идентитет. Неоспорно је да за неговање родног говора, бајки, песама, обичаја и одржавање везе са завичајним коренима велику захвалност дугујемо пре свега женама. И ове године награда „Бугарка године“ додељује се утемељивачици бугарске школе у иностранству. То је Ирина Владикова, директор једне између данас највећих школа ван предела Бугарске – „Ћирило и Методије“ у Бечу, Аустрија. Ирина Владикова је поред тога потпредседница Асоцијације бугарских школа у иностранству.“

„Хвала што сте ми указали овако високу част да добијем ово високо признање – награду „Бугарка године“ – рекла је она. – Јако сам импресионирана номинацијама и свим што Бугарке у свету чине како би одржавале везу са домовином. Не верујем да је неко између нас, који смо пре осам година основали Асоцијацију бугарских школа у иностранству, и помишљао да ће ова награда по четврти пут бити уручена једној од нас, а то значи нашој организацији, која одано и несебично ради на очувању бугарског језика и бугарске самосвести ван предела домовине. Мени је велика част и задовољство да примим ово одликовање. Поносна сам што смо одолели свим тешкоћама на нашем путу, што опет доказује да богатство човека није у имању, већ у духовним одредницама нације међу којима је и заједничка култура. Ми, који предајемо у школама у иностранству, осмишљавамо активности у циљу креирања бугарског простора у савременом глобалном свету.“

Превела: Ана Андрејева