Ко каже да се у Бугарској ништа не дешава? После празника догодило се нешто досад невиђено у политичком животу Бугарске – један министар је поднео оставку пошто смене које је затражио у свом ресору нису наишле на одобрење председника владе. У афирмисаним демократским друштвима такво понашање је више него природно – министри су постављени на функције како би спровели одређену политику и тиме допринели подизању државе, а уколико немају резултате, они једноставно одлазе. Авај, у Бугарској се то не подразумева само по себи. На нашим географским ширинама је функција министра увек била, а и остала као шанса за испуњење личних интереса и потреба. Наравно, Бугари, који не верују политичарима, сасвим оправдано разлог за оставку министра траже у тајним конспирацијама, партијским обрачунавањима и сукобима лобистичких група. Код нас је током протеклих 25 година крхке демократије било многих именовања и разрешења дужности која су била лишена сваке логике, а радили су у интересу одређене партијске централе или економског лобија. У конкретном случају са изненадном оставком министра унутрашњих послова Веселина Вучкова, реч је о бучно рекламираној реформи служби безбедности које су се током последњих година упетљале у бројне дискредитујуће скандале. Контроверзна су била и именовања две кључне фигуре – Светлозара Лазарова и Владимира Писанчева. Лазарова је изабрала парламентарна већина у претходној влади која је хтела да функција главног секретара Министарства унутрашњих послова у наредних 7 година буде „резервисана“ за њега. Писанчев је играч са клупе који је на чело Државне агенције за националну безбедност дошао после избијања грандиозног скандала око именовања на исту дужност друштвено неприхватљивог Дељана Пеевског, што је изазвало антивладине протесте који су резултирали двогодишњом политичком кризом. Управо њихову смену је министар Вучков затражио, али је премијер Борисов стао на њихову страну уз аргумент да с обзиром на компликовану унутар и спољнополитичку ситуацију ово није добар тренутак за смену две кључне фигуре. Оставка Веселина Вучкова је изненадила све, а највише председника владе Бојка Борисова који је навикао да диктира правила игре, а отуда и ток догађаја у земљи. Тек дан после тога су се политичари и коментатори освестили од шока и почели размишљати о мотивима, почев од омиљених у последње време закулисних игара до могућности да један бугарски министар брани своје визије о будућности ресора који води. Премијер Борисов је такође брзо дошао к себи након овог неочекиваног потеза а у четвртак је већ задао ударац – председник владе је предложио да на функцију министра унутрашњих послова буде постављена вицепремијер Румјана Бачварова. Социолог по струци Бачварова не потиче из редова МУП-а, а можда је у томе скривен и њен највећи адут који ће јој послужити у реформисању закржљале структуре. Нису изостали и коментари да номиновањем свог повереника премијер Борисов, који је и сам производ МУП-а и његов бивши главни секретар, у ствари, узима ствари у своје руке. Под притиском коалиционих партнера председник владе је радикално променио свој став и затражио оставке главног секретара МУП-а и шефа Државне агенције за националну безбедност. Већ следећег дана обојица су поднела оставке. Следеће седмице народни посланици треба да изгласају промене у кабинету. Тада ће се Веселин Вучков повући с дужности министра унутрашњих послова, а када ћемо и хоћемо ли уопште икад сазнати праве мотиве за његову оставку, остаје непознато. 

Превела: Ајтјан Делихјусеинова