Чини се да су елементарне непогоде "нанишаниле" Бугарску.После серије поплава широм земље, услед чега је без крова над главом остало на стотине породица, почетком марта нас је задесио прави снежни пакао. Снежни намети у јужној Бугарској били си високи и по два метра.Било је блокираних туриста у Родопима, за чишћење путева морале су се користити и војне машине, док су неки болесници превожени у болнице помоћу специјализованих возила.Због  покиданих далековода на стотине малих насељених места више од недељу данаостало је без струје.

Кад је прошао првобитни шок услед снежног пакла у Родопима, дошао је ред на суштинска питања. Како је то могуће да једна европска држава која се поноси применом савремених технологија, није у стању да реши проблеме изазване снежним падавинама које су потрајале неколико дана? Снег је пао у брдско-планинском подручја за која се логично може очекивати таква метеоролошка појава и за коју се претпоставља да надлежни морају бити припремљени. Како је могуће дасе енергетска компанија највишег ранга, каква је без сумње електродистрибуција доње АустријеEVN, покаже немоћна пред тешким и мокрим снегом, који је оштетио далеководе? Како је могуће да се у 21. столећуструја у родопским селима преноси жицама монтираним на већ одавно трулим дрвеним бандерама, а не помоћу подземних проводника како то захтевају модерни стандарди? Објашњење је сасвим једноставно – нису извођени никакви превентивни радови, део којих је свакако замена морално и физички  застареле електропреносне мреже.

Због падавина тешког и мокрог снега дошло је до кварова на 200 километара преносне мреже.Према енергетским експертима оператор дистрибутивног система електричне енергије треба да уложи најмање 40 млн евра у обнављање далековода. Ваља напоменути да у последње две године није било предвиђено инвестирање ниједног евра у модернизацију елекропреносне мреже.Председница Регулаторне комисије за енергетику Светла Тодорова изјавила је за БНР да и приватна електродистрибутивна предузећа морају улагати капитал у преносну мрежу, без обзира да ли се догађају непогоде или се послује у нормалним условима. Она није искључила варијанту да енергетска друштва затраже ново повећање цене струје од јула уз образложење да морају инвестирати у модернизацију мреже.Али зашто се ово питање поставља тек сада? Зашто и у овом сектору постприватизациона контрола није прорадила? Зар електродистрибутивна предузећа до овог момента нису анализирала стање далеководаи нису нашла потребним да их обнове? И ако је тако, зашто контролни органи нису проверили њихов рад и нису им изрекли одговарајуће санкције? Инвестиције у овај сектор су задњих година континуирано смањиване са једним јединим циљем: да се вештачки одржава ниска цена струје у најсиромашнијој земљи ЕУ, где тржиште енергије и даље остаје регулисано, упркос политици ЕУ која не одобрава такву регулацију. Као што смо видели прошле недеље, од тога у крајњој линији пате обични људи који ће, по свему судећи, кроз повећану цену струје, платити и трошкове штета узрокованих обилним падавинама снега.

Превела: Ана Андрејева