Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Конфликт у Украјини опасан и по Бугарску

БНР Новини
Војне вежбе НАТО-а у Црном мору
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Ситуација у Украјини сваког дана постаје све компликованија, рекао је заменик команданта НАТО снага у Европи генерал Адријан Бредшоу који је недавно боравио у посети Софији. По речима британског генерала, Русија жели прекројавање граница суверених држава што представља претњу по безбедност сваке европске земље. Посета генерала Бредшоа Бугарској временски се подударила са одржавањем великих војних вежби НАТО-а у Црном мору. Након што су боравили у луци Варна, бродови из састава ратних морнарица САД, Канаде, Турске, Немачке и Италије се тренутно налазе недалеко од Крима где се спроводе тактичке симулације ваздушних напада и вежбе потраге, уочавања и уништења непријатељских подморница.

Други Британац је у разговору за лист „Дејли мејл“ пре извесног времена рекао да руски председник Владимир Путин шаље рибарске бродове опремљене за шпијунажу у међународне воде. По речима адмирала Алана Веста, бившег команданта британске ратне морнарице који се повукао из активне службе, на бродовима прерушеним у рибарска пловила руски агенти прикупљају информације о војно-поморским снагама Уједињеног Краљевства. Адмирал је још навео да су бродови НАТО-а руске шпијунске бродове у међународним водама срели у Северном мору.

Владимир Путин је у оквиру спровођења изненадне провере ставио Северну флоту, извиђачке јединице Ваздухопловно-десантних снага Русије и Западни војни округ у пуну борбену приправност. Том приликом је први пут извршен десант у рејону архипелага Нова Земља и Земља Фрање Јосифа.

Паралелно с тим НАТО одржава војне вежбе у водама Црног мора код Крима где су скоро годину дана потрајали спорови о томе коме припада ово полуострво. Руси сматрају да је кримска земља њихова, јер је управо тамо крштен кнез Владимир, али по мишљењу Украјинаца, 23 године су довољно велик период како би положили право на Крим као неодвојив део територије њихове земље.

Међутим, уколико направимо једну просту рачуницу, испоставља се да је у последњих три хиљаде година ова територија најдуже била „у власништву“ Скита, номадског народа иранског порекла – 900 година, затим су контролу над њом преузели Византијско царство, Грци, Римско царство, Османлије, Кимери, Русија (Рус, Руско царство, СССР) – 278 година, Хазарски каганат, Кумани, односно Половци, Готи, Златна хорда, Кримско канство, Хуни, Украјина – 23 године.

Ситуација се још више заоштрила после „срамне одлуке“ украјинског председника Порошенка и Владе Украјине о специјалном статусу Донбаса, рекли су у заједничком саопштењу лидери самопроглашених Народних Република Доњецка и Луганска Александар Захарченко и Игор Плотницки, чију изјаву цитира агенција ТАСС.

У жељи да казне Русију, политичари су спремни да ризикују безбедност и будућност читаве Европе. У међувремену се Вашингтон и Европска унија све чешће разилазе у ставовима око тог питања.

Мађарска, Грчка и Кипар су отворено показали незадовољство због санкција наметнутих Русији. Аустрија, Чешка и Словенија се залажу за дијалог уместо да се настави конфронтација са Москвом. За сада Европа и даље настоји да сачува формално јединство, али балансирање између воље Беле куће и националних интереса вероватно неће дуго трајати.

С друге стране, Кијев жели да увуче Европљане у рат, тако ће главну кривицу за губитке због слабог моралног духа и ратног профитерства носити Запад. Али уколико се не обустави убијање цивила, нестаће и последње наде да ће се трајно примирје ускоро постићи. Напротив, конфликт ће се све више продубљивати и опасност од избијања великог рата на Старом континенту ће постајати све реалнија, а Бугарска је у самом средишту олује.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

И девети покушај избора председника парламента неуспешан

Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..

објављено 4.12.24. 16.44

Парламент улази у девети круг покушаја избора председника

Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..

објављено 4.12.24. 07.15
Наталија Киселова

"БСП - Уједињена левица" тражи подршку за свог кандидата за председника Парламента

Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..

објављено 3.12.24. 14.55