Становништво централне Европе и балтичких држава стари и осипа се брже од становништва старијих чланица Европске уније. О томе сведоче подаци истраживања Светске банка „Европа стари“. У Бугарској су ти процеси најупадљивији. Према званичним подацима Националног статистичког института, Бугарска сваког часа губи по 5 људи или преко 45 хиљада годишње – а толико је становника једног нашег средње великог града.
Објашњење је једноставно. Морталитет код нас је највећи у ЕУ и шести у свету, наталитет је низак, емиграција – огромна. Али има разлога за све те тужне чињенице и главни је слаба економија и пратеће масовно сиромаштво и лоши услови живота.
Пре тридесетак година Бугара је било скоро 9 милиона, а сада је њихов број опао на око 7 милиона. Према прогнозама ЕУ, у 2050. г. нас ће бити нешто изнад 5,7 милиона и то ако донесемо хитне мере у циљу спречавања те стравичне тенденције.
Али је изузетно тешко решити проблеме који изазивају демографску кризу, јер су они везани не само за социјалну, културну и економску политику, него и за етничке и религиозне тензије, геополитичке интересе, климатске промене и шта све не. Другачије речено – за услове живота. Када човек живи у лошим условима, када тешко налази посао или пак прима плату која му није довољна чак ни за комуналије, а да и не говоримо о храни често пута сумњивог квалитета, он не размишља о наследницима који би живели чак лошије и од њега. Због тога се број новорођених Бугара нагло смањује –са око 120 хиљада годишње у годинама тоталитаризма, на 60 хиљада данас, што нас сврстава на 210. место у свету. Смањење стопе наталитета је карактеристично и за развијеније државе, али је мало оних где је за пар деценија број беба опао двоструко.
Тешко је и младим енергичним, образованим и амбициозни Бугарима. Они тешко налазе перспективан посао у најсиромашнијој земљи ЕУ и логично траже срећу у иностранству. Неки чак тврде да њихов број износи 1,5 милиона. А управо та социјална група поседује и највећи економски потенцијал и могућности. То су људи којима предстоји да граде живот, породицу, каријеру и материјално благостање. Али њих има све мање у Бугарској, јер данас они раде за туђе економије.
Превод: Александра Ливен
Трећу годину заредом Карин дом – Варна организује хуманитарну иницијативу „Награде Иван Станчов“ у знак сећања на бугарског дипломату и оснивача организације – амбасадора Ивана Станчова, саопштили су из те грађанске организације. Данас, 23. октобра, биће..
Сусрет под слоганом „Мисија вода“ одржаће се данас на Бургаском државном универзитету „Проф. др Асен Златаров.“ На форуму ће учествовати истраживачи из Мисије ЕУ за обнову наших океана и вода, саопштили су из те високошколске установе. Учесници..
Како да се сачува и одржава поверење у јавне медије је централна тема Годишње конференције Међународне асоцијације јавних медија, која се одржава у Софији. Догађај у организацији Бугарског националног радија отворили су 21. октобра председник земље..
За Криси Бранд из Велике Британије, новинарку-фриленсера и дугогодишњу љубитељку радија, пут у Бугарску није започео позивом туристичкој агенцији..
Од 8. до 10. новембра у бугарском зимском центру Банском одржаће се еко камп којим ће бити финализован пројекат „Зелено и одрживо“, реализован уз подршку..
У Бугарској је стопа наталитета смањена за 33% за три деценије. Број живорођене деце 1994. г. износио је 79.442, док је 2024. регистровано 53.428 беба...