У Софији је одржана Трећа национална конференција „Балкан у 21. веку – бугарски поглед“. Професори са Универзитета за националну и светску привреду, представници бугарске академске заједнице и Амбасада Русије, Украјине и Турске код нас, дипломате од каријере, чланови Савеза студената за истраживање међународних односа расправљали су о темама везане за улогу геополитике у региону Црног мора, украјинској кризи и Балкану. У интервјуу Радију Бугарска шеф Института за економију и међународне односе Љубомир Кјучуков одговорио је на једно од разматраних на конференцији питања: Да ли је европски умор створио вакуум који је довео до новог геополитичког прелома на Балкану?
„Ово је једна од горућих тема у политичким дебатама Европе пошто постоји мишљење да Русија покушава да подели Балкан, а украјинска криза једино погодује остваривању њене намере у региону и Европи - рекао је Кјучуков. - По мом мишљењу, Русија не поседује политички и економски потенцијал „да поцепа“ Балкан. Проблем је у томе што се Европска унија постепено повлачи из активне улоге коју је до сада имала у региону. То је, у ствари, последица тзв. европског умора проузрокованог великим проширењем које је окончано приступањем Бугарске и Румуније, а затим и Хрватске Европској унији. Европа се тренутно налази на раскршћу што је у великој мери одвукло пажњу са процеса проширења, конкретније на земље западног Балкана. Као последица тога створио се вакуум ЕУ у региону што објашњава и све мању безбедност. Одлука Европске комисије, коју је формулисао њен председник Жан-Клод Јункер, а према којој до 2020. године није предвиђено ново проширење ЕУ, није никога изненадила, али је зато довела до компромитовања самог процеса као интензивности, подстицаја на реформе, а не на последњем месту и као обавезе ЕУ. По мени, за регион постоје основно два ризика. С једне стране, то су међунационалне поделе које постоје, тј. посматра се тренд препорађања старих национализама и појаве нових, а с друге – то су унутарнационалне поделе. И овај европски вакуум неће попунити Русија, већ радикални ислам који цепа друштва и доводи до много већег прелома у самом срцу Балкана него ли тренутно сучељавање Европа-Русија.
Ова линија поделе неминовно ће имати свој наставак у правцу централног и западног дела континента. И овде бих рекао да борба против тероризма радикалног ислама може бити успешна једино у савезу са исламом на националном и међународном нивоу, у правцу изолације радикализма у исламу. Јер је алтернатива овом приступу глобални сукоб на верској основи.“
Какав је бугарски поглед на ситуацију?
„Могло би се рећи да је у већини случајева бугарски поглед исувише фокусиран на праћење заједничких одлука, а много мање устремљен ка учешћу у њиховом доношењу - рекао је Љубомир Кјучуков. - Тачно је да се у оквиру ЕУ и НАТО разматрају ставови, усвајају заједнички приступи и доносе заједничке одлуке. Све земље чланице се морају придржавати њих и то је сасвим нормална ствар. Али свака земља мора да учествује у процесу доношења одлука. По мени, тренутно у Европи постоје два главна тренда. Први бих условно назвао „антируским“, а други „проевропским“, што не значи „проруски“. Са ове тачке гледишта мислим да је за Бугарску важно да буде део оног тренда који тражи европске димензије, европску безбедност са Русијом, а не безбедност против Русије. За овај се став залажу водеће земље попут Немачке и Француске, а бар у последње време успевају и да га протурају.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова, Албена Џерманова
Са 125 гласова „за” и 114 „против” парламент је изабрао редовну владу на челу са Росеном Жељасковим. Владу су подржале три политичке снаге, које ће директно у њој учествовати – ГЕРБ-СДС, „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“, као и..
„Квалитет живота људи са фокусом на образовање и здравство биће приоритет нове владе“, рекао је номиновани за премијера Росен Жељасков из ГЕРБ-СДС. Он је као друге главне задатке навео владавину права, одрживе финансије, избалансирани буџет,..
Партнери из коалиције ГЕРБ-СДС, "БСП – Уједињена левица" и "Постоји такав народ" (ИТН) потписали су коалициони споразум који дефинише главне приоритете будуће владе, саопштено је из прес-службе ГЕРБ-СДС-а. Парламентарна група „Демократија, права и..
У парламентарној декларацији у име политичке групације „Настављамо промену – Демократска Бугарска“, посланик Мартин Димитров изјавио је да је први корак..
Македонски премијер Христијан Мицкоски изјавио је да „македонско питање није затворено“, позивајући се на пресуде Европског суда за људска права које,..