Више је писаних сведочанстава о пореклу бугарског киселог млека као и о његовом повољном утицају на човеково здравље. Према најновијим истраживањима, кисело млеко је и кључ за лечење Паркинсонове болести. До тог закључка је дошла екипа проф. Тејмураса Курцхалије са Института „Макс Планк“ за молекуларну биологију и генетику у Дрездену. Члан тог тима је и млади бугарски научник Сидер Пенков*.

„До открића се дошло на основу експеримената са црвима Caenorabditis elegans, који служе као важан генетски модел код многих обољења – објашњава Сидер Пенков. – Ти црви могу да преживе дуге периоде без воде под условом да један њихов ген, назван DJ -1, функционише нормално. Оштећење управо тог гена узрочник је напредовања интензитета симптома Паркинсонове болести код великог дела пацијената. Откриће је у томе да је тај ген одговоран за стварање два проста једињења – гликолске киселине и D-млечне (лактичке) киселине. Истраживања су утврдила да ако се те супстанце ставе у оштећене нервне ћелије, оне могу да их врате у нормално стање. Срећом, кисело млеко је храна богата D-млечном киселином, па се зато може користити у превенцији и терапији Паркинсонове болести.“

Ово откриће је патентирано, али се научна истраживања у том правцу настављају. Сада је најбитније открити механизам деловања D-млечне киселине. Обављају се прелиминарна клиничка испитивања уз учешће здравих добровољаца. Да ли се може предвидети колико ће времена одузети та истраживања?

„Тешко је то рећи – каже млади истраживач. – Прелиминарна клиничка испитивања потрајаће шест месеци. Затим Комисија за етику треба да одобри обављање клиничких испитивања, али већ уз учешће пацијената. Ако се то оствари, биће неопходне још година-две рада. Нажалост, ствари се не могу одвити толико брзо, колико бисмо желели.“

У току дискусија са колегама чланови тима проф. Курцхалије су дошли до закључка да неке бактерије млечне киселине, које се употребљавају у производњи киселог млека не стварају довољне количине D-млечне киселине. Утврђено је да су најбогатији извор D-млечне киселине бугарске бактерије за справљање киселог млека.

Ово откриће доспело је у престижна издања каква су „Билд“, „Тајмс“ и неки научни часописи. Доживело је веома позитивне критике, али има и неких негативних, у смислу да се улива превелика нада болесницима са Паркинсоновом болешћу… Недавно је проф. Курцхалија посетио Бугарску на позив колега са Бугарске академије наука и одржао предавање посвећено открићима везаним за ову болест нервног система. Том приликом он се састао са научницима, лиценцираним произвођачима млечних бактерија за справљање киселог млека као што су „Ел Би Булгарикум“ и „Генезис“ и представницима Асоцијације произвођача млека Бугарске.

Ако се буде доказало да бугарско кисело млеко може да помогне у сузбијању ове опаке болести, ово откриће ће вероватно побудити интересовање и неких других истраживача:

„Није искључено да лековита својства киселог млека буду примењива и код многих других обољења. Његова повезаност са третманом Паркинсонове болести је уочљива захваљујући способности D-млечне киселине да обнавља функцију митохондрија. Ове органеле су место синтезе високоенергетског једињења аденозин трифосфат, због чије се продукције митохондрије популарно називају електричне централе ћелије. Неправилно функционисање тих „централа“ изазива различита обољења, а кисело млеко које повољно утиче на обнављање њихове функције, може се показати корисним и у случају других неуродегенеративних болести.“

*Након дипломирања на Софијском универзитету„Св.Климент Охридски“, смер „Молекуларна биологија“ Сидер Пенков је добио стипендију немачког Друштва за научна истраживања „Макс Планк“ и 2011 г. одбранио докторску дисертацију у лабораторији проф. Курцхалије. Тренутно је ангажован на научним пројектима повезаним са поремећајем метаболизма.

Превела: Ана Андрејева