Некада је Велика шума Бугара (Magna silva bulgarica), највећа у јужној Европи, била густа и непроходна. Она се простирала од Црног мора до Јадрана и од Дунава до планине Родопи. Данас је вековних стабала сведока наше богате историје, међу којима је лужњак код села Гранит – најстарије дрво у Бугарској (старо око 1.650 година), остало свега око 9 одсто. И најтужније је да је управо вековна шума подложна различитој сечи која се често пута одвија уз прећутну сагласност појединих државних структура.
Узроци неселективне сече су различити, у зависности од власништва и карактера шумског подручја. Често пута се ради о приватним шумама. Према подацима Министарства пољопривреде и хране, у земљи имамо преко два и по милиона приватних шумских парцела и сходно важећим законским прописима, сеча тамо се одвија без плана и програма и тако, мало по мало, шума нестаје. Непромишљена сеча прети и обрадивом земљишту. Због повећане последњих година тражње пољопривредних површина за пашњаке, територије које су означене као пољопривредне, али су се постепено претвориле у шуме, сада се „рашчишћавају“. То значи да се ради о крчењу здравог дрвећа на великим површинама. Често пута тамо се сеча изводи без поштовања правила, али, нажалост, не подлежи санкцијама. Управо та непромишљеност ствара услове за постојање лоших пракси, које треба превазићи. Корак у том правцу је предлог Министарства пољопривреде и хране о доношењу измена у Закону о шумама. По речима заменика министра Георгија Костова, предвиђене су и промене у сфери приватног шумарства и квалификације шумара:
„Сваки шумар, независно од тога да ли је његов послодавац држава, општина или неко приватно лице, подлежи регистрацији. Међутим, та је регистрација сада веома либерална, што води злоупотребама. Поједини шумари годишње издају преко 350-360 дозвола за сечу, што реално означава да они нису обишли објекте којима газдују, јер у години нема довољно дана за сличну делатност. Свако место захтева бар дан и по рада на терену за издавање дозволе. Постоји и обавезан захтев да шумари раде на месту, а не у канцеларији, што је такође изузетно важно. Шумари ће похађати и одређене курсеве за повећање квалификације. Они треба да сносе и персоналну одговорност за почињене прекршаје у шумама у којима су одобрили сечу. А то ће их приморати да прате и рад предузећа која се баве сечом.“
Предвиђају се промене и у другим законима, које су везане за прекршаје, казне и превенцију незаконитих пракси у шумама. Разматра се и идеја о изради електронске евиденције шумске сече и извоза дрвног материјала.
„Практично посечено дрво је на неки начин легализовано. Због тога треба проверавати читав процес од издавања дозволе до извоза материјала. Постоји идеја о увођењу електронске превозне карте, што би онемогућило дуплирање товара. Досадашња пракса дозвољава вршење злоупотреба. Например, иако је дозвољена једна тура дневно, камион изводи две и тако извози двоструко више од дозвољене количине. Разматра се и монтирање GPS-система на возилима са дрвним материјалом, исто као и камера на објектима, где се он прерађује или складишти“, рекао је заменик министра Георги Костов.
Превод: Александра Ливен
Државна агенција за избеглице подржава заједничку иницијативу Министарства здравља, Светске здравствене организације и Црвеног крста Бугарске за скрининг плућне туберкулозе међу страним држављанима који су потражили азил у Бугарској. Ово је рекао..
Дан отворених врата у светионику у Шабли биће одржан данас, 25. јул, саопштили су из Општине Шабла. Посетиоци ће имати прилику да обиђу најстарији активни светионик на бугарском Црноморју – да уђу у историјску зграду, да науче занимљиве..
Асоцијација бугарских школа у иностранству одржава у Великом Трнову своју 18. Годишњу конференцију. Највећи годишњи форум Организације, чији је мото ове године „Учимо док играмо, играмо док учимо“, окупио је њене чланове из целог света. Током два..
Споменик на врху Бузлуџа – симбол социјалистичке ере у бугарској историји и једно од омиљених места међу љубитељима мрачног туризма , и ове године..
Расте број страних студената који студирају у Бугарској. Највише их је на медицинским универзитетима у Софији, Пловдиву, Варни и Плевену, као и на..
Железничке станице у Софији, Пловдиву, Старој Загори, Бургасу, Горњој Орјаховици, Русеу и Варни нуде бесплатан Wi-Fi путницима. Ово је део иницијативе..