За 150 породица овогодишњи Васкрс ће бити тужан. А разлог је авионска несрећа информацију о којој су пренели медији ширим света, често пута прелазећи све границе морала. Новинари је требало да држе шпагат између објављених појединости и поштовања и уздржаности. И ако је ова несрећа од 24. марта до данас логично међу водећим темама у медијима Немачке, Француске и Шпаније, задовољство којим домаћи новинари круже око ње без било каквог саосећања и пијетета, заиста није морално.

На својој Фејсбук страници једна немачка телевизија категорично обећала да не објављује рангирања најстравичнијих авионских несрећа и да ће се уздржавати пикантерија о жртвама и њиховим породицама. Истини за вољу, телевизија није у потпуности испоштовала то своје обећање. А да и не говоримо о новинама Bild, чији је коментар после несреће изазвао бојкот најтиражнијег немачког издања који је без преседана. Према Немцима, он је, пишући о трагедији у француским Алпима, прекорачио све моралне границе, објављујући безразложне шпекулације, конспиративне теорије, фотографије жртава и, не на последњем месту, разоткривајући идентитет другог пилота. Бојкот је започео од једне мале бензинске пумпе, која је објавила да обуставља продају жутог листа, али је то можда почетак продубљенијег процеса осмишљања медија и њихове улоге у друштву.

Шта се у међувремену дешава у Бугарској? Стално јадикујуће за парама националне телевизије су се утркивале која прва да емитује уживо са места несреће и родног места пилота, плаћале су скупе сателитске везе са Немачком и Француском, муњевито су припремиле драматичне шпице, емитовале спекулативне интервјуе са сумњивим стручњацима, и све то у име рејтинга. Драматична презентација теме уливала им је самопоуздање великих професионалаца. И у Бугарској су објављене фотографије другог пилота, а  већ скоро свако зна и његово име. Али нико није размишљао о томе да ли је ова реакција правилна, а да и не говоримо о бојкоту скандалозних медија.

Једна од првих лекција из новинарства се односи на просто правило у праву: претпоставка невиности. Ускоро после тога новинари су можда научили да свако има право на лични простор, независно да ли је у питању евентуални кривац за авионску несрећу. Та елементарна правила поштује само шака бугарских новинара. Али су и новинари људи, а воајерство и пасија за сензацијама су типични за човека. Откако постоје социјалне мреже, најниже страсти већ имају и своју тиху луку. У мрежи свако је стручњак за све – за фудбал, за анексирање Крима и дужничку кризу у Грчкој, па све до правила понашања у пилотској кабини. Опет тамо бучно се рекламира ексклузивни снимак последњег минута лета. А упозорење да још увек није јасно да ли је снимак истинит, довољно је да га не објављујеш.

У Алпима су несрећу доживели не само путници и посада, него и светски новинарски морал.

Превод: Александра Ливен